početnici u ovom poslu teško mogu da opstanu bez finansijskih ulaganja iz drugih izvora

Oko 7.000 proizvođača u Srbiji bavi se organskom poljoprivredom

AgrobiznisBiznisSrbijaVesti

4.1.2022 14:44 Autor: Redakcija Biznis.rs 0

Oko 7.000 proizvođača u Srbiji bavi se organskom poljoprivredom Oko 7.000 proizvođača u Srbiji bavi se organskom poljoprivredom
Organska poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je sve zastupljenija i sve je veće interesovanje proizvođača da je pokrenu, o čemu govori povećanje njihovog broja i... Oko 7.000 proizvođača u Srbiji bavi se organskom poljoprivredom

Organska poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je sve zastupljenija i sve je veće interesovanje proizvođača da je pokrenu, o čemu govori povećanje njihovog broja i površina pod takvom vrstom proizvodnje, kaže za Tanjug savetnica ministra poljoprivrede za organsku proizvodnju i članica organizacije „Serbia organica“ Ivana Simić.

„Trenutno je oko 21.000 hektara pod ovom proizvodnjom i ima blizu 7.000 proizvođača. Poslednjih godina je dobar trend rasta površina, broja proizvođača, ali i izvoza ove hrane“, potvrđuje Simić.

Ona navodi da je više faktora koji utiču na ovakva trend, a jedan do njih su podsticaji koje daje ministarstvo.

„Podsticaji su prethodnih nekoliko godina bili sve bolji. Takođe, trend u svetu, pa i Srbiji je da potrošači sve više brinu o zdravoj ishrani, a pandemija je to još više podstakla. Takođe, organska proizvodnja ima izuzetan društveno-ekonomski značaj, jer je veliki činilac očuvanja seoskih područja i idealna je za zemlje poput Srbije, koje imaju mala gazdinstva sa prosekom oko pet hektara, a takvi proizvođači su sve manje konkurentni bez proizvoda koji daju dodatu vrednost“, objašnjava Simić.

Ističe da ima vrlo mnogo površina pogodnih za organsku proizvodnju u brdsko-planinskim područjima južne i jugoistočne Srbije, a delom i u zapadnim i centralnim delovima zemlje.

„Moram da dodam da sedam odsto površine Srbije čine zaštićena područja, koja su idealna za ovu vrstu proizvodnje. Prednost ovakvih seoskih područja na kojima godinama nije bilo nikakve proizvodnje je to da mogu brzo da dobiju status organskih“, objasnila je Simić.

Ona je iznela podatke da je sada svega 0,6 odsto poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom, i naglasila da je zadatak ministarstva da u narednih pet godina te površine budu povećane na dva do tri odsto ukupnog obradivog zemljišta.

U tu svrhu, dodala je savetnica ministra, ove godine je uredbom opredeljeno oko 250 miliona dinara za organsku proizvodnju, a već naredne godine će ta sredstva biti uvećana za više od 60 odsto na 380 miliona dinara.

„Organski proizvođač može da ostvari podsticaj od 26.000 dinara po hektaru, a na taj iznos mogu da računaju i oni koji su u postupku konverzije i sticanja statusa organskih proizvođača“, naglasila je Simić.

Foto: Pixabay.com

On kaže da je Srbija najviše poznata kao proizvođač i izvoznik organskog voća, ali da se sve više traži povrće.

„Korona je promenila navike ljudi, pa se sve više traži organsko povrće i traži se izvoz smrznutog povrća, ali su zasad male površine pod povrćem i to sve apsorbuje domaće tržište“, navela je Simić.

Naglašava da domaće i strano tržište traže začinsko i lekovito bilje i da se poslednjih godina primećuje trend razvoja organskog stočarstva.

„Organski stočari dobijaju podsticaje veće za 40 odsto u odnosu na konvencionalno stočarstvo. Država proizvođačima koji su u postupku konverzije refundira polovinu troškova konverzije, a ukoliko su iz područja sa otežanim radom u poljoprivredi, dobijaju 65 odsto pomoći. Ove godine je mogao da se ostvari maksimalan iznos po korisniku od milion dinara“, rekla je Simić.

Primetila je da poslednjih nekoliko godina sve više ljudi iz gradova ide na selo i tamo se bavi poljoprivredom, pa i organskom.

„Iz razgovora sa tim ljudima stičemo utisak da su jako zadovoljni i da im je to generalno poboljšalo kvalitet života. Oni uglavnom snabdevaju stanovnike gradova, tako što im donose hranu na kućnu adresu“, rekla je Simić.

Ana Čupić je doktor medicine, specijalista ishrane, njen suprug Aleksandar docent na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu i oni su 2012. godine kupili seosko domaćinstvo na Kosmaju, gde su se preselili iz Beograda i sada tu žive sa petoro dece.

Čupići uz svoje osnovne poslove gaje organsko voće i povrće na otvorenom i u nekoliko velikih plastenika, a imaju planove da posao prošire na seoski turizam.

„U početku smo tu proizvodili hranu za svoje potrebe, ali su vremenom te naše bašte rasle i pojavili su viškovi koje smo prerađivali u zimnicu. Dolazili su prijatelji kojima se to dopalo i 2018. smo postali sertifikovani organski proizvođači“, kaže Čupićeva.

Otkriva da ta porodica još uvek ne živi od organske proizvodnje, već ona i njen suprug ulažu u proizvodnju zdrave hrane od svojih plata.

Ali je dobro to što ta proizvodnja svake godine raste i što vidimo da jedna porodica može delimično da živi od toga i da se sve više priča o zdravoj ishrani i načinu života, tako da mislim da ima budućnosti u organskoj proizvodnji hrane“, ocenila je Čupićeva.

Ona upozorava da početnici u ovom poslu teško mogu da opstanu bez finansijskih ulaganja iz drugih izvora, jer ozbiljna proizvodnja traži ozbiljna sredstva, mnogo rada i znanja.

Ona upozorava da početnici u ovom poslu teško mogu da opstanu bez finansijskih ulaganja iz drugih izvora, jer ozbiljna proizvodnja traži ozbiljna sredstva, mnogo rada i znanja.

Čupići su krajem godine, na predlog Ministarstva poljoprivrede, dobili pola miliona dinara bespovratnih sredstava na konkursu NLB banke koji se svake godine raspisuje za organske proizvođače.

„Novac smo dobili za projekat izgradnje magacina i prodavnice, jer smo primetili da sve više ljudi dolazi na imanje da kupi naše proizvode. S obzirom na to da imamo ozbiljne kapacitete za proizvodnju, malo ćemo se usmeriti na prodaju, marketing i seoski turizam“, najavila je Čupić.

Čupići ističu da kupcima prodaju isključivo hranu koju jedu oni i njihova deca.

Sem svežeg povrća, to su različite vrste zimnice spremljene po recepturi iz Prokuplja, njihovog rodnog kraja, što garantuje da se radi o ukusnoj hrani.

„Sestra mog supruga je prehrambeni tehnolog, tako da su to kontrolisane recepture, bez konzervansa i trudimo se da ne dodajemo šećer u sve u šta ne mora da se dodaje, nego se koriste zdraviji i prihvatljiviji zaslađivači“, rekla je Čupić.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...