Pakovanja sve manja, cene sve veće

Potrošači u Srbiji godinama unazad sve češće se suočavaju sa različitim trikovima proizvođača koji svoje proizvode pakuju u manju gramažu, a prodaju po istoj ili većoj ceni. Tako se na rafovima srpskih prodavnica mogu naći čokolade od 80 grama umesto 100, testenine u pakovanjima od 350 grama umesto pola kilograma, maslac od 125 grama, dok je u kutijama konditorskih proizvoda sve manje keksa.

“Potrošači su nezadovoljni i negoduju zbog ove tendencije koja se pojavljuje na tržištu. I sami smo svedoci ove pojave prilikom svakodnevne kupovine. Dostavljali su nam potrošači različite primedbe, pre svega za konditorske proizvode, zatim za upakovane supe, testenine, gde se može videti da je gramaža postala manja, a da je cena veća ili ista”, kaže za Biznis.rs pravna savetnica Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Nikica Jovanović.

Zbog sve češće nepoštene prakse postavlja se pitanje da li proizvođači mogu da budu kažnjeni i u kojim slučajevima.

“Ukoliko su ispunjeni preduslovi da je gramaža jednaka onoj koja je označena na proizvodu i da je cena istaknuta, onda tu nema mesta kršenju zakona, ali smatramo da je to jedna nepopularna mera gde se ustvari na jedan prikriven način podižu cene jer za manju količinu dobijate veću cenu, ili faktički istu”, ističe naša sagovornica i dodaje da ukoliko je proizvođač jasno obeležio gramažu, a prodavac kasnije istakao cenu to nije kažnjivo.

“Međutim, iako se proizvođač ne sankcioniše ukoliko se ispoštuju ova dva preduslova, to ipak jeste jedna vrsta marketinškog trika kojim se služe proizvođači jer vas faktički navode da kupujete isti proizvod za koji ste već po inerciji navikli da kupujete i uzimate ga ne gledajući gramažu jer pakovanje ostaje potpuno isto. Samim tim oni potrošače navode da kupe isti proizvod, po drugačijoj ceni”, navodi pravna savetnica NOPS-a.

Potrošači se neretko žale i na upakovane proizvode čija gramaža se ne poklapa sa onom koja je označena na pakovanju. Takav slučaj nedavno je kružio na društvenim mrežama, a na fotografiji koju je podelio nezadovoljni kupac mogao se videti kačkavalj u pakovanju od 250 grama koji je, kada ga je potrošač izmerio, imao 192 grama.

“Ukoliko primetite da je gramaža drugačija, ulažete prvo reklamaciju trgovcu. Ako se problem ne reši i ukoliko se primeti da to nije izolovan slučaj, jedan proizvod i slično, onda bi trebalo prijaviti i tržišnoj inspekciji. U ovakvim slučajevima svakako moramo da napomenemo da potrošači neretko možda ne mere adekvatnim sredstvima, pa dođe do određenog odstupanja, ali ukoliko primete nešto što je evidentno i očigledno treba prijaviti trgovcu. Svakako da posledice može da snosi i proizvođač, ukoliko je proizvod upakovan, a ustanovi se da gramaža nije jasno istaknuta, što je zaista izuzetak i retko se dešava”, kaže Jovanović.

Prema njenim rečima, u Srbiji ne postoji efikasan sistem zaštite potrošača u smislu kolektivne tužbe. Kada bi se desila jedna takva situacija, da su velike količine proizvoda plasirane na tržište u količinama koje nisu adekvatne i da postoji svojevrsna obmana potrošača, mi nemamo efikasan sistem za obeštećenje svih kupaca koji su bili oštećeni za neku sumu. Ona nije značajna u pojedinačnom slučaju, ali je velika cifra ako se govori u globalu.

Sa druge strane, ukoliko u maloprodajnom objektu postoje proizvodi koji se mere trgovac mora da ima adekvatno baždarena sredstva, odnosno vage, na kojima će moći da izmeri sve neophodne proizvode, objašnjava naša sagovornica.

Čime se još služe trgovci u obmani potrošača?

Kada je reč o trikovima proizvođača i trgovaca, najveće obmane događaju se prilikom kupovine robe široke potrošnje, pre svega kada su akcijske cene u pitanju, koje često na kasi budu veće nego na samom rafu.

“U takvim situacijama potrošači najčešće dođu na kasu i i prodavci se pravdaju različitim okolnostima zašto je do toga došlo, a da oni faktički nisu krivi. Bez obzira na to kakvo je opravdanje trgovca, kupci treba da znaju da imaju pravo da obave kupovinu po onoj ceni koja je na rafu, koja je istaknuta i koja ih je i navela da kupe određeni proizvod, pogotovo kada je on na akciji. U najvećem broju slučajeva potrošači kupuju proizvod upravo zbog cene”, napominje Nikica Jovanović.  

Ukoliko prodavac odbije da proda robu po ceni koja je istaknuta na rafu i koja je niža od one koja se iskazuje na kasi prilikom kupovine, potrošač treba da prijavi trgovca tržišnoj inspekciji i on će biti kažnjen.

“Onaj trgovac koji to nenamerno ili greškom uradi ispraviće nepravilnost i omogućiti potrošaču da kupi po ceni koja je istaknuta, odnosno po akcijskoj ceni. Ukoliko do toga ne dođe, inspekcijski organi su ti koji bi trebalo adekvatnim nadzorom da ovu pojavu, ako ne potpuno suze makar da svedu na jednu razumnu meru, jer se ovakve obmane dešavaju na svakodnevnom nivou naročito kada kupujemo robu široke potrošnje u velikim trgovinskim lancima”, kaže pravna savetnica NOPS-a i zaključuje da bi tržišni nadzor morao da bude učestaliji, kako bi se ovakve situacije svele na izuzetak.