Penzije, do daljeg, neće biti usaglašavane po modelu koji traže penzioneri

Kako je najavljeno iz Parlamenta Srbije, narednog utorka bi poslanici trebali da započnu raspravu o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko – invalidskom osiguranju.

Iako je, tokom javne rasprave o predlozima izmena postojećeg zakona u martu i aprilu ove godine, Savez penzionera Srbije koji zastupa interese penzionerske populacije sa više od 600.000 članova, uputio svoje predloge za dopunu postojećeg predloga Ministarstvu rada, o tome u Parlamentu, ipak, neće biti reči.

Šta su tačno penzioneri tražili? Pre svega, zatražili su poboljšanje tzv. „švajcarske formule“ za obračun povišice penzija, kao i mogućnost vraćanja iznosa penzija koji su umanjivani pre nekoliko godina, po Zakonu o privremenom uređivanju načina isplata primanja najstarijih.

Predlog koji su penzioneri uputili Ministarstvu rada podrazumeva obavezu države da „ukoliko statistika pokaže da je iznos prosečne penzija pao ispod 50 odsto prosečne zarade bez poreza i doprinosa, primeni vanredno usklađivanje iznosa penzija u procentu koji je potreban kako bi dostigao 50 odsto prihoda prosečne zarade bez poreza i doprinosa zaposlenih“. Preciznije, predlaže se promena člana 80. izmena i dopuna Zakona o PIO kojim bi se penzije usklađivale u procentu koji predstavlja zbir 30 odsto promene potrošačkih cena i 70 odsto promene prosečne zarade bez poreza i doprinosa.

Inače, prema podacima Saveza penzionera Srbije, učešće prosečnog iznosa penzija u prosečnoj zaradi bilo je niže nego u 2019. godini, za oko dva procenata. Ni u jednom mesecu, naglašavaju oni, to učešće nije dostiglo 50 odsto zarade, već se kretalo od oko 46,3 odsto u januaru do 42 odsto u decembru 2020. godine. Od kada je, januara ove godine, primenjena „švajcarska formula“ za usaglašavanje prosečnih penzija sa zaradama, prosečno učešće penzija u prosečnoj plati iznosi 46,5 odsto.

TIm povodom se oglasio i ministar Milan Krkobabić koji je upozorio da „penzije gube trku sa zaradama i da mora da se obezbedi da one više ne zaostaju za rastom plata“.

Vlada Srbije, međutim, nije prihvatila navedene predloge penzionera. Bar ne na ovaj način i, sasvim je sigurno, ne u ovom momentu.

Ako se pogledaju podaci o odnosu prosečnih zarada i penzija u nekim drugih državama, samo Crna Gora ima veći udeo u plati nego što je to u Srbiji – 55 odsto. U Republici Srpskoj, prosečna penzija čini 41 odsto prosečne plate, Federaciji BiH 44 odsto, a  u Hrvatskoj – 37 odsto.

Kako je portal Biznis.rs već pisao, dodatno unapređenje „švajcarske formule“ očekuje se u narednom periodu, ali će ono biti više usmeren na to da penzije ne zaostaju za privrednim rastom države.

Prema Fiskalnoj strategiji Vlade Srbije za ovu godinu, sa izgledima za 2022. i 2023. godinu, realni izdaci države za penzije treba da iznose 10,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno oko 620 milijardi dinara. Za dve godine, odnosno u 2023. godini, oni bi trebali dodatno da padnu, na 10,1 odsto BDP.