Pet infrastrukturnih projekata u koje Kina ulaže bilione

Kina upumpava bilione juana u infrastrukturne investicije, stimulans koji bi mogao biti koristan drugoj ekonomiji sveta nakon ovogodišnjeg usporavanja izazvanog zaključavanjima zarad sprečavanja širenja korona virusa i kolapsa na tržištu nekretnina.

Vlada u Pekingu obezbedila je 6,8 biliona juana (jedan bilion dolara) državnih sredstava za građevinske projekte, prema računici koju je napravio Bloomberg na osnovu zvaničnih saopštenja. Kada se dodaju pozajmice banaka i korporativnih fondova, ukupni trošak će, prema nekim procenama, biti tri puta veći od te svote.

U kraćem roku infrastrukturne investicije bi mogle da podstaknu rast zaposlenosti, omogućavajući prekopotrebna radna mesta onima koje je ekonomska situacija u zemlji najviše pogodila. U dugom roku stimulišući realizaciju ovih projekata ostvariće se ambicija Kine da postane urbanizovanija ekonomija sa visokim prihodima, koja će biti sposobnija da se takmiči sa Sjedinjenim Američkim Državama u oblastima visoke tehnologije kao što je proizvodnja i distribucija mikročipova.

Od uspešnosti ovih projekata zavisi i prognoza za kinesku ekonomiju u godinama koje predstoje.

Kako piše Bloomberg, jedna od prvih investicija u tom pogledu biće ulaganje u obnovljive izvore energije. U pustinjama na severu Kine započeta je izgradnja vetroelektrana i baza za proizvodnju solarne energije, koje će do 2030. godine imati kapacitete koliko trenutno ima cela Evropa.

Prva faza, koja podrazumeva postavljanje turbina i solarnih panela koje imaju kapacitet od oko 100 gigavata, biće završena do sledeće godine. Pored toga, faza za dodatnih 450 gigavata je započeta ove godine.

Drugi značajan projekat je izgradnja kanala, brana i rezervoara, u koje će ove godine biti uloženo 800 milijardi dolara juana. Najambiciozniji poduhvat je 200 kilometara dug kanal kojim će voda iz reke Jangce biti sprovođena u rezervoar iz kojeg se navodnjava severna Kina. Ovo će biti najduži vodeni kanal na svetu, koji će na određenim delovima biti dubok oko jedan kilometar.

Takođe, veliki deo sredstava biće izdvojen za izgradnju urbane infrastrukture, uključujući puteve, vodovode, gasovode i parkove. Najnoviji planovi podrazumevaju povezivanje postojećih gradova, a pored toga vlasti se fokusiraju i na njihovo ozelenjavanje.

Procenjeno je da će projekat u centralnoj Kini po imenu “Songya Lake Ecological New City”, čija je izgradnja počela ove godine, koštati 200 milijardi juana, a navodi se da će zelene površine i voda činiti 70 odsto ove oblasti.

Četvrti značajan kineski projekat biće izgradnja brze pruge od sečuanske oblasti do Lase, glavnog grada Tibeta. Pruga će biti duga 1.629 kilometara i prolaziće kroz oblasti koje se nalaze na 3.000 metara nadmorske visine, glečere i oblasti u kojima su česti zemljotresi. Očekuje se da će projekat biti završen do 2030. godine, a u njega će biti uloženo ukupno 320 milijardi juana.

Osim toga, kineske vlasti planiraju da ulažu i u digitalizaciju ekonomije. U okviru projekta “East Data West Computing” biće izgrađeni centri za obradu podataka u siromašnijim zapadnim provincijama u kojima će biti skladišteni podaci internet kompanija sa istoka zemlje. Izgradnja osam ovih centara na godišnjem nivou iznosiće 400 milijardi juana, a veći deo investicija će doći iz telekomunikacionih kompanija u vlasništvu države.