Poreznici pišu prekršajne prijave svima koji nisu prijavili godišnji porez na prihod

Rok za podnošenje poreskih prijava za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana istekao je još 15. maja. Svi oni koji nisu podneli ovu prijavu, a imali su, po različitim osnovama, više od šest prosečnih godišnjih zarada u Srbiji tokom 2020. godine, suočiće se sa prekršajnim prijavama poreznika.

„Građani često sami procenjuju da li jesu ili nisu obveznici ovog poreza i iz neznanja ulaze u probleme. Prema postojećim propisima, svako ko je u prethodnoj godini ostvario prihod koji je veći od šest prosečnih godišnjih zarada u Republici Srbiji u prethodnoj godini, mora da podnese poresku prijavu“, kažu poreznici.

Oni podsećaju da, u samoj prijavi, građani upisuju sve elemente koje će doprineti da, na kraju, porez možda i ne plate.

„Nije na njima da o tome odlučuju. Dužnost ove grupe građana je da podnesu poresku prijavu. Ukoliko nisu obveznici poreza na godišnji dohodak građana, o tome im nadležna filijala Poreske uprave izdaje rešenje. Ukoliko, ipak, jesu, dobijaju rešenje koje podrazumeva precizan iznos poreske obaveze, kao i račun na koji je porez potrebno platiti. Obavezu je potrebno izvršiti 15 dana po prijemu rešenja“, navode poreznici.

Poreznici poseduju podatke o prihodima građana i, u tom smislu, nakon što prođe rok za podnošenje prijave za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana, oni analiziraju evidencije.

„Prilikom tih analiza nađe se određen broj građana koji nije podneo prijavu. Njih poziva nadležni referent filijale kojoj obveznik pripada pismenim putem i traži od njega da se javi, kako bi se proverilo da li je reč o grešci ili je u pitanju poreski prekršaj. Tom prilikom obveznik može da donese svu dokumentaciju vezanu za isplate koje je imao u prethodnoj godini, ne bi li olakšao i ubrzao proceduru. Ipak, same dokaze o uplatama koje ne poseduje može da pribavi i Poreska uprava. Za to joj je prethodno potrebna saglasnost obveznika“, navode poreznici.

Zavisno od vremena koje je potrebno poreznicima da prikupe svu dokumentaciju, i obveznik će dobiti rešenje o iznosu poreza.

„Važno je da se ta obaveza plati u predviđenom roku, kako se položaj obveznika ne bi komplikovao. Nažalost, bez obzira na kooperativnost građana, dužnost poreznika je da podnese prekršajnu prijavu nadležnom Prekršajnom sudu.

Prekršajni sud procenjuje opravdanost razloga zbog koga građanin nije podneo prijavu za plaćanje poreza na godišnji prihod građana. U nekim slučajevima, Sud može doneti odluku da ne kazni obveznika, ukoliko proceni da je greška učinjena nenamerno i po prvi put. U tom slučaju, obveznik plaća samo sudske troškove. Međutim, ukoliko sudije procene drugačije, kazna za ovu vrstu prekršaja je i do 150.000 dinara.

Prema tvrdnjama poreznika, građani često smatraju da određene vrste prihoda ne podležu plaćanju ove vrste poreza.

„Uz redovne prihode građana, zakon predviđa da plaćanju poreza na godišnji prihod građana podležu i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica. Tu spadaju i razne nagrade i druga davanja, čak i kada građanin nije zaposlen kod isplatioca, a koja proizilaze iz rada ili druge vrste doprinosa delatnosti isplatioca“, zaključuju poreznici.