MILADIN KOVAČEVIĆ ZA BIZNIS.RS

Postoji fiskalni prostor za novi program pomoći privredi i građanima

AnalizaIzdvajamoSrbijaU fokusuVesti

5.2.2021 13:31 Autor: Redakcija Biznis.rs 0

Postoji fiskalni prostor za novi program pomoći privredi i građanima Postoji fiskalni prostor za novi program pomoći privredi i građanima
Narodna banka Srbije (NBS) ističe da je učešće javnog duga centralne države u BDP tokom 2020. godine povećano za svega 4,8 procentnih poena, čime... Postoji fiskalni prostor za novi program pomoći privredi i građanima

Narodna banka Srbije (NBS) ističe da je učešće javnog duga centralne države u BDP tokom 2020. godine povećano za svega 4,8 procentnih poena, čime je zadržano ispod nivoa propisanog kriterijumima iz Mastrihta (od 60 odsto BDP). Centralna banka takođe naglašava da je navedeno povećanje učešća javnog duga, između ostalog i zbog povoljnijeg rezultata po pitanju bruto domaćeg proizvoda, bilo mnogo manje u poređenju sa drugim zemljama Evrope, kao i da je bilo usmereno u očuvanje radnih i proizvodnih kapaciteta i očuvanje poslovnog i potrošačkog poverenja.

NBS takođe naglašava da su zahvaljujući punoj koordinaciji monetarne i fiskalne politike, u prethodnom periodu troškovi zaduživanja države znatno smanjeni, uz istovremeno povećanje učešća duga u dinarima, čime je znatno smanjen valutni rizik.

Narodna banka Srbije
Foto: Narodna banka Srbije

NBS naglašava da su sve mere koje su preduzimane u prethodnim godinama stvorile fiskalni prostor, koji je Vladi Srbije dao mogućnost da odmah nakon izbijanja pandemije donese sveobuhvatan paket ekonomskih mera, koji će se vremenom ispostaviti kao najveći u ovom delu Evrope.

Donošenje obimnog paketa pomoći (ukupan iznos u 2020. godini je činio oko 12,5 odsto BDP), kako se navodi, bio je ključ brzog oporavka najvažnijih sektora privrede – industrijske proizvodnje, prometa u trgovini na malo i robnog izvoza.

Javni dug Srbije manji od većine evropskih zemalja

NBS posebno ističe da je javni dug centralne države povećan sa 52,0 odsto BDP na kraju 2019. na 56,8 odsto BDP na kraju 2020. godine. Sa druge strane, javni dug opšte države povećan je sa 52,9 odsto BDP krajem 2019. na 57,7 odsto BDP 2020. godine.

U poređenju sa zemaljama Evropske unije, Srbija je tokom 2020. godine imala u proseku više nego dvostruko manje povećanje učešća javnog duga u BDP. U EU kao celini, zaključno sa trećim kvartalom prošle godine, javni dug opšte države povećan je za više od 12 odsto BDP, sa 77,6 odsto BDP na kraju 2019. na 89,8 odsto BDP. Pritom, povećanje duga u zemljama centralne Evrope iznosi u proseku oko 10 odsto BDP, u najrazvijenijim zemljama EU u proseku oko 15 odsto BDP, dok je javni dug Grčke i Kipra povećan za više od 20 odsto BDP, naglašava NBS.

Narodna banka konstatuje da, osim finansiranja neophodnih zdravstvenih troškova, povećanje javnog duga rezultat je odluke Vlade Srbije da pruži pomoć privredi i stanovništvu sa ciljem ublažavanja ekonomskih efekata pandemije.

Prema proceni NBS, bez paketa mera koji je usvojen, čiji je fiskalni deo morao biti delom finansiran povećanjem javnog duga, pad BDP Srbije u 2020. godini iznosio bi više od šest odsto, a puni oporavak bi zbog gubitka proizvodnih i ljudskih kapaciteta trajao od tri do pet godina. Umesto toga, Srbija je u 2020. godini zabeležila smanjenje BDP od svega 1,1 odsto i biće jedna od retkih zemalja koja će već u 2021. godini prestići pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti.

NBS ističe i da je jedan od razloga zbog kojeg je Srbija 2020. godinu završila sa minimalnim padom ekonomske aktivnosti i činjenica da je pet godina u kontinuitetu, od 2015. do 2019. godine, privreda Srbije značajno uvećala svoju profitabilnost čemu je u velikoj meri doprinela i Narodna banka Srbije svojom monetarnom politikom. U posmatranom petogodišnjem periodu, srpska privreda ostvarila je ukupnu neto dobit od 1.468 milijardi dinara, čime je povećana otpornost i spremnost privrede na šokove iz međunarodnog okruženja, konstatuje centralna banka.

Program podrške neophodan, fiskalni prostor postoji

U izjavi za biznis.rs, ekonomista i saradnik biltena “Mesečne analize i trendovi” (MAT) dr Miladin Kovačević ističe da je najavljeni novi program pomoći privredi i građanima neophodan, ali da ove godine nije neophodno da bude na nivou kakav je bio prošle godine (kada je iznosio oko 12,5 odsto BDP). Sada je planirano da program pomoći iznosi ukupno oko 2,5 milijardi evra.

Kovačević smatra da postoji fiskalni prostor da se realizuje jedan ovakav program u ovoj godini, iako je neizvesno koliko će još dugo trajati pandemija korona virusa odnosno koliko će dugo trajati mere ograničenja i koliko će one biti rigorozne.

Miladin Kovačević/Printscreen youtube

On je podsetio da je Srbija prošlu godinu završila dosta dobro kada su u pitanju industrija (zabeležen je rast od 0,4 odsto), i poljoprivreda (koja je ostvarila rekordan rast od 4,4 odsto) i prerađivačka industrija bila je oko nule.

Kovačević očekuje da bi se pozitivne tendencije mogle nastaviti i u prvom kvartalu, a da se nada da bi već u drugom kvartalu moglo da počne popuštaje restriktivnih mera, posebno kada je privreda u pitanju. U takvoj situaciji, i pod uslovom da se planirani infrastrukturni projekti neometano odvijaju, bili bismo blizu ostvarenju planirane stope rasta od šest odsto.

Ukoliko se pak dogodi neki pesimističniji scenario sa pandemijom, planirani rast bi mogao da bude na nivou do 4-5 odsto (otprilike u skladu sa prognozama MMF).

Kovačević ističe da bi na primer u slučaju privrednog rasta od četiri odsto, deficit budžeta mogao da bude oko 3,8 odsto BDP umesto planiranih tri odsto, što bi u nominalnom iznosu bilo na nivou od oko 400 miliona evra.

Foto: Pixabay.com

On smatra da čak i takvo povećanje deficita budžeta ne bi predstavljalo fiskalni rizik za Srbiju, kao ni eventualno povećanje učešća javnog duga u BDP na 61 odsto.

Kovačević ističe da je sve veći broj ekonomista koji smatraju da se fiskalni kriterijum iz Mastrihta (učešće javnog duga u BDP od najviše 60 odsto), u uslovima pandemije ne može striktno tretirati, jer vidimo da većina velikih evropskih ekonomija sada ima javni dug veći od 100 odsto BDP. On takođe smatra da se posle pandemije mora naći način da se pitanje globalnog javnog duga na neki način relaksira.

Kovačević takođe naglašava da program pomoći privredi i građanima u ovoj godini nije značajan samo sa aspekta nivoa javnog duga, već i sa aspekta održavanja dinamične stope rasta, očuvanja postojeće pozicije Srbije u regionu i Evropi, za održavanje kreditnog rejtinga, ali i pozicije naše zemlje kao investicione destinacije.

Inače, prema najnovijim podacima Ministarstva finansija, javni dug Srbije na kraju 2020. godine iznosio je 26,66 milijardi evra, što čini 56,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). U odnosu na novembar udeo javnog duga u BDP-u nije promenjen. Na kraju 2019. godine javni dug je iznosio 23,94 milijarde evra i činio je 52 odsto BDP.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...