Prostor za dva blaga smanjenja referentne kamate postoji, ali treba sačekati globalnu stabilizaciju inflacije

Odluka Narodne banke Srbije (NBS) da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,5 odsto je odgovarajuća, pošto odražava oprez koji se vidi i u odlukama ključnih globalnih centralnih banaka poput Federalnih rezervi, Evropske centralne banke i Banke Engleske, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Svetozar Tanasković.

Na naše pitanje kada treba očekivati ublažavanje monetarne politike u Srbiji, Tanasković odgovara da, ukoliko domaća i globalna kretanja ostanu kakva jesu danas, NBS ima prostora za do dva smanjenja referentne stope po 25 baznih poena do kraja godine.

Podseća, takođe, da globalne centralne banke i dalje „drže nogu na kočnici“ i da su obazrive, imajući u vidu da je značajno usporavanje rasta inflacije krajem 2023. godine pre svega rezultat pada cene energenata.

„Niko nije siguran koliko je taj pad cena trajnog karaktera, ali ukoliko se takav trend nastavi verovatno će do polovine godine ponovo zavladati stabilnost na globalnom nivou. Takođe, ukoliko ne dođe do nekog novog šoka na transportnim putevima koji bi se prelio na cene nafte, i u Srbiji bi inflacija u tom periodu trebalo da se približi gornjoj granici cilja od oko 4,5 odsto„, ocenio je Tanasković.

Naš sagovornik, inače, smatra da je NBS kasnila sa zaoštravanjem monetarne politike kada je 2022. godine inflacija počela naglo da ubrzava. Ipak, ističe da to ne znači da će kasniti sa „popuštanjem kaiša“ kada za to dođe vreme.

„Imamo primera da su se neke centralne banke u Evropi već odlučile na smanjenje referentnih stopa. Mađarska je to učinila prilično rano, još prošle godine, dok je Češka najavila takvu mogućnost. Ne treba, međutim, zaboraviti da je u Mađarskoj referentna kamatna stopa viša nego u Srbiji, iako je inflacija niža, pa su imali prostora za to pošto su mnogo jače „zategli kaiš“ od nas“, objašnjava Tanasković.

U prethodnom periodu su iz američkog Feda, Evropske centralne banke i Banke Engleske stigle poruke da početak pada referentnih stopa treba očekivati polovinom godine.

Kada je reč o Srbiji, sklon je, kaže, da pomisli da će naša centralna banka ranije krenuti u smanjenje referentne stope, ali da se nada da će ipak sačekati da se situacija na globalnim tržištima stabilizuje.

„Moramo biti sigurni da se inflacija vratila na stabilan, predvidiv nivo“, naglašava Tanasković.

S obzirom na to da se visina inflacije u našoj zemlji približava gornjoj granici cilja od 4,5 odsto, smatra da se stvara prostor za blago smanjenje referentne stope.

„Očekujem da će NBS do kraja 2024. godine, ukoliko ne bude nekih novih globalnih šokova, ići sa jednim ili dva smanjenja referentne kamatne stope po 0,25 procentnih poena“, zaključio je Tanasković, uz napomenu da je takav scenario verovatan samo ukoliko se situacija u našoj zemlji ili svetu ne promeni značajnije do kraja godine.