Domaća drvna industrija lane izvezla 1,4 milijarde evra nameštaja i drveta

Potražnja za drvetom veća od 100 odsto, izvoz balvana u porastu

AgrobiznisBiznisSrbijaVesti

10.3.2022 09:18 Autor: Redakcija Biznis.rs 4

Potražnja za drvetom veća od 100 odsto, izvoz balvana u porastu Potražnja za drvetom veća od 100 odsto, izvoz balvana u porastu
Prošle godine znatno je povećan izvoz drveta – izvoz sirovog hrasta i četinara bio je dvostruko veći nego 2020. godine. Izvoz nameštaja od drveta... Potražnja za drvetom veća od 100 odsto, izvoz balvana u porastu

Prošle godine znatno je povećan izvoz drveta – izvoz sirovog hrasta i četinara bio je dvostruko veći nego 2020. godine. Izvoz nameštaja od drveta povećan je za 20 odsto. Međutim, povećan izvoz balvana odrazio se i na domaću drvoprerađivačku industriju, a slično je i u Evropskoj uniji. Najveći uvoznik drveta je Kina, koja je i najveći izvoznik gotovih proizvoda od drveta.

Izvoz drvne industrije u prošloj godini bio je 1,4 milijarde evra. U ukupnom izvozu učestvuje sa 6,5 procenata. Izvozi se nameštaj i drvo kao sirovina, najviše hrast i četinari, prenosi RTS.

„Kada se dosta toga izvozi, onda je cena na unutrašnjem tržištu skuplja za njih, jer je manja ponuda jednostavno zbog toga što se dosta izveze. Iz tog razloga, oni imaju veće troškove nabavke sirovine za svoju proizvodnju pre svega nameštaj. To je jednostavno predstavilo problem održivosti proizvodnje određenih proizvođača u Srbiji iz ovog sektora“, izjavio je za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Nameštaj od drveta najviše se izvozi u zemlje bivše Jugoslavije i EU, a Kina je najveći kupac neprerađenog drveta.

„Postavlja se pitanje zašto se ne sprovodi državna politika koja je usmerena na to da se sva naša sirovina vezana za drvnu masu ne ustupi našim kompanijama koje su sposobne da proizvedu vrhunski nameštaj, i osvoje najveću moguću dobit za čitavu našu zemlju i društvo“, ističe profesor Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta.

U drvoprerađivačkoj industriji zaposleno je 55.000 ljudi. Drvo kao sirovina je sve traženije i zbog novih ekoloških propisa. Procenjuje se da će potražnja za drvetom kao sirovinom narednih decenija porasti za 100 odsto.

„Generalno, imamo svake godine višak drvne mase u našim šumama, priraste godišnje oko osam do osam i po miliona metara kubnih. Posečemo četiri do pet miliona prema formalnim i neformalnim podacima. Dakle, svake godine imamo višak od jedno tri do tri i po miliona. Međutim, to nas ne opravdava da nismo ispunili jedan od najvažnijih ciljeva, a to je stepen pošumljenosti Srbije od 41,4 procenta do 2050. godine“, naglašava Ristić.

Najveći uvoznik trupaca iz Evrope je Kina. Na primer, izvoz drveta iz Francuske u Kinu u poslednjih deset godina povećan je sedam puta, što je za posledicu imalo skok cena i probleme sa snabdevanjem domaće drvne industrije.

Uvoz kineskog nameštaja od drveta u EU iznosi oko tri milijarde evra za godinu dana.

  • Mike

    10.3.2022 #1 Author

    E, pa imamo mi balvana ovde na pretek, i to baš onako trupci, i treba da ih izvozimo…

    Odgovori

  • MAJA

    10.3.2022 #2 Author

    Sečenje šuma samo kada je preko potrebno

    Odgovori

  • GOCA BG

    10.3.2022 #3 Author

    Ako imamo viska,pozdravljam!

    Odgovori

  • SNEZANA

    11.3.2022 #4 Author

    Sve je to lepo,ali treba I prirodu ocuvati.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...