Potražnja za jestivim uljem u Indiji sve veća

Indija je najveći svetski kupac jestivih ulja, i da bi zadovoljila svoju potražnju za ovom namirnicom moraće da je uvozi i u ovoj deceniji.

Naime, jestiva ulja su neophodna kako za tradicionalna tako i za moderna indijska jela, te lokalna proizvodnja ne može da odgovori potrebama stanovništva, koje je drugi po veličini potrošač biljnih ulja u svetu, piše Capital.com.

S obzirom da se predviđa da će potrošnja po glavi stanovnika rasti 2,6 odsto godišnje, u proseku 14 kg po osobi do 2030. godine, očekuje se, prema zvaničnim podacima, da će uvoz rasti za 3,4 odsto svake godine do 2030. godine kao jedini način da se zadovolji potražnja.

Najnovija godišnja ekonomska anketa indijske administracije navodi da će faktori kao što su migracija, brzi urbani razvoj i promenljive navike povećati potrošnju jestivog ulja u budućnosti.

„Kako se urbanizacija povećava u zemljama u razvoju, očekuje se da će se prehrambene navike i tradicionalni obrasci obroka pomeriti ka prerađenoj hrani koja ima visok sadržaj biljnog ulja“, navodi se u vladinom izveštaju o upravljanju poljoprivredom i hranom, koji je deo rezultata istraživanja koje je objavljeno ove nedelje. U izveštaju se dodaje da se očekuje da će potrošnja biljnog ulja u Indiji ostati visoka zbog rasta stanovništva i posledične urbanizacije.

Prema podacima objavljenim u nacrtu prospekta Adani Wilmar, Indija je druga zemlja na svetu bo broju stanovnika, odmah iza Kine, i koristi 38 odsto ukupne potrošnje jestivog ulja.

Očekuje se da će usluge u koje je uključuna ishrana, dostići vrednost od 95,75 milijardi dolara (70,48 milijardi funti) do 2025. godine, rastući po složenoj godišnjoj stopi od 10,3 odsto tokom predviđenog perioda, prema podacima koje je objavio Mordor Intelligence. Ova očekivanja povlače za sobom uvoz jestivog ulja.

U svom izveštaju, vlada je rekla da je uzgoj uljarica porastao za skoro 43 odsto u šest godina do marta 2021. godine, pritom je proizvodnja jestivog ulja zaostajala za potražnjom.

Nedovoljna domaća proizvodnja u osam godina do marta 2020, koja je dostigla 7,9 miliona tona godišnje, primorala je proizvođače da uvoze nerafinisano sojino ulje iz Argentine i Brazila i kupuju nerafinisano suncokretovo ulje iz Ukrajine i Rusije. U međuvremenu, palmino ulje, koje se udvostručuje kao prirodni konzervans u pakovanoj hrani, dolazi iz Indonezije i Malezije.

Kao rezultat toga, visok, dvocifren uvoz, je dostigao vrhunac od 15,6 miliona tona godišnje tokom tog osmogodišnjeg perioda, dodaje se u izveštaju.