Rezultati istraživanja Ekološkog centra „Stanište”

Prihodi od zakupa poljoprivrednog zemljišta popunjavaju budžetske rupe

SrbijaVesti

31.7.2023 16:23 Autor: Redakcija Biznis.rs 1

Prihodi od zakupa poljoprivrednog zemljišta popunjavaju budžetske rupe Prihodi od zakupa poljoprivrednog zemljišta popunjavaju budžetske rupe
Prihodi države od davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta godinama su od 1,7 do 2,5 milijardi dinara godišnje, ipak sve manje novca se planira,... Prihodi od zakupa poljoprivrednog zemljišta popunjavaju budžetske rupe

Prihodi države od davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta godinama su od 1,7 do 2,5 milijardi dinara godišnje, ipak sve manje novca se planira, a još manje troši na propisane mere, a sve više ide u druge svrhe, piše portal Danas, a prenosi Beta.

Umesto za održavanje poljoprivrednog zemljišta, prihodi od zakupa popunjavaju „budžetske rupe“, pokazuje istraživanje Ekološkog centra „Stanište“.

Zbirni prihodi od naknada za zakup i za promenu namene državnog poljoprivrednog zemljišta od 2014. do 2022. godine iznose, sa neutrošenim novcem iz prethodnog perioda, oko 57 milijardi dinara.

Oko 32 milijarde dinara potrošeno je za mere zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, dok je nenamenski potrošeno više od 25 milijardi.

To je omogućeno izmenama Zakona o budžetskom sistemu 2015. godine, kada je definisno da prihodi od naknada više nisu namenski i mogu se koristiti u bilo koju drugu svrhu.

„Beleži se zanimljiv slučaj iz 2020. godine, kada je Skupština AP Vojvodine izglasala da se za automatizaciju odbrane od grada uzme kredit od 600 miliona dinara na šest godina, sa ukupnom kamatom 57 miliona dinara, iako je u 2019. godini nenamenski potrošeno više od milijardu dinara“, rekao je predstavnik  „Staništa“ Dejan Maksimović.

Po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, novac od zakupa dobijaju svi nivoi vlasti i moraju ga trošiti za uređenje atarskih puteva, navodnjavanje, odvodnjavanje, opremanje poljočuvarske službe, odbranu od grada, komasaciju, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, kontrolu kvaliteta i plodnosti zemljišta i druge propisane mere.

Međutim, na svim nivoima vlasti postoji dugogodišnja praksa da se značajan deo novca od tih naknada troši za nenamenske svrhe.

Republička vlast je u poslednjih devet godina najviše trošila nenamenski, odnosno 16 milijardi dinara, dok je u Vojvodini nenamenski potrošeno u istom periodu 1,7 milijardi dinara.

Prema Programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za ovu godinu, koji je usvojila Vlada Srbije, planirano je da se potroši 274 miliona dinara.

Maksimović je procenio da „ako prihodi od zakupa budu slični kao što su bili prethodnih godina, a nema razloga da tako ne bude, očekivano je da će se još između 1,5 i dve milijarde dinara potrošiti u druge svrhe“.

On smatra da su potrebne izmene Zakona u budžetskom sistemu, odnosno da se vrati namenski karakter prihodima od zakupa i promene namene zemljišta.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.