suša desetkovala ovo povrće

Proizvođačka cena krompira u Srbiji porasla za 89 odsto za godinu dana

AgrobiznisBiznisSrbijaVesti

20.11.2021 08:24 Autor: Redakcija Biznis.rs 0

Proizvođačka cena krompira u Srbiji porasla za 89 odsto za godinu dana Proizvođačka cena krompira u Srbiji porasla za 89 odsto za godinu dana
Dok na svetskim berzama cene žitarica neprestano obaraju rekorde, u Srbiji se na vrh liste poljoprivrednih proizvoda koji su najviše poskupeli našao krompir. Iznenađujuće... Proizvođačka cena krompira u Srbiji porasla za 89 odsto za godinu dana

Dok na svetskim berzama cene žitarica neprestano obaraju rekorde, u Srbiji se na vrh liste poljoprivrednih proizvoda koji su najviše poskupeli našao krompir. Iznenađujuće je da je ovo povrće u septembru u otkupu bilo 89 odsto skuplje nego u istom periodu 2020. godine.

Kako piše Politika, prema statističkim podacima proizvođačke cene u agraru i ribarstvu povećane su za godinu dana 41,4 odsto u proseku. Ali poskupljenje krompira znatno je veće od rasta cena drugih poljoprivrednih proizvoda: pšenice (35,2 odsto), mesa (15 do 22 procenta) ili mleka, voća, jaja koji su u ovom periodu poskupeli svega jedan do šest odsto.

Prošle godine rod krompira bio je odličan, a cena niska dok je ove zbog suše desetkovan što se odrazilo na bolje otkupne cene i zarade proizvođača posle nekoliko uzastopnih godina gubitaka, objašnjavaju stručnjaci.

„Ovakva situacija je pre svega posledica smanjenog roda u Srbiji zbog deficita padavina u julu i avgustu. Malo su i smanjene površine za 10 do 15 procenata, jer je 2020. bila velika hiperprodukcija tako da je i manje krompira zasađeno u odnosu na prethodnu godinu“, rekao je za ovaj dnevni list profesor Zoran Broćić s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Uvozna carina na krompir trenutno je šest odsto. Bilo je predloga da budu više ali je pitanje, dodaje on, da li bi to odgovaralo krajnjim kupcima jer bi se ovaj rast direktno odrazio na maloprodajne cene.

„Cene su trenutno dobre, ali ipak uvozne limitiraju domaće. Krompir se trenutno našim proizvođačima plaća oko 40 dinara, dok je uvozni u veleprodaji 45 do 55 dinara“, navodi Broćić.

Prema njegovim rečima, kvalitet domaćeg krompira ove godine nije na zavidnom nivou, jer je upravo velika suša ostavila danak u krupnoći i prinosima, a imamo i oštećenja od štetočina.

krompir
Foto: Unsplash.com

„Nažalost, ovaj iz uvoza izgleda lepo i zato je skuplji i to prolazi na tržištu. Cena domaćeg krompira stagnira, a u startu je izgledalo da će još da raste. Neuobičajeno rano je krenuo uvoz, već u septembru je bilo prvih isporuka“, naglašava Broćić.

Srbija krompir mahom uvozi iz Francuske, Belgije, Holandije i Nemačke, četiri vodeća evropska proizvođača koji imaju veće tržišne viškove. Male količine, oko 4.500 do 5.000 tona se izveze, tako da se najveći deo domaćeg krompira pojede u Srbiji.

Profesor Broćić napominje i da su očekivanja da bi verovatno moglo da dođe do blagog porasta cene krompira i u Evropi ali ona trenutno stagnira. Razlog je to što veliki deo evropskih država ima deficit u krompiru što dovodi do rasta tražnje. Smatra da bi to moglo da utiče na poskupljenje od 10 do 15 procenata.

„Mislim da će kod nas biti stabilna cena, sve do januara, jer mnogi uvoze i prave lager da bi u zimskom periodu imali dovoljne količine da ponude tržištu“, procenjuje profesor.

Mediji poslednjih dana prenose da ukrajinski krompir trenutno pravi pometnju na tržištu u Evropi. U toj zemlji on se može kupiti po najnižoj ceni u odnosu na države koje nisu članice Evropske unije u istočnoj Evropi. Krompir u Ukrajini je 15 do 20 odsto jeftiniji nego prošle godine, ali s obzirom na poskupljenje u drugim zemljama regije, to je dovoljno da postane lider po niskim cenama.

Da li bismo s obzirom na nisku cenu mogli da očekujemo masovniji uvoz krompira iz Ukrajine? Broćić kaže da je kod Ukrajinaca cena sada niža jer je rod bio bolji, dok su prošle godine imali manjak i morali su da uvezu veće količine.

„Ne verujem da bi moglo da bude većeg uvoza jer to nije kvalitet koji može da se meri s kvalitetom iz ove četiri evropske države. Ne mislim da će se zbog nekoliko centi neko odlučiti za to, a i naši potrošači su navikli na određeni standard. Takođe iz Evrope je daleko lakše organizovati transport nego iz Ukrajine“, zaključuje prof. Zoran Broćić.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...