Raste potražnja za srpskim suvim šljivama

Slabiji rod šljiva u Čileu i SAD, dominantnim proizvođačima koji su snabdevali 50 odsto svetskog tržišta, doveo je do velike potražnje za suvim šljivama iz Srbije, kaže za Biznis.rs generalni sekretar Srpske asocijacije proizvođača suvih šljiva Aleksandar Jovanović.

On dodaje da se ukazala šansa za srpske proizvođače, ali da naša zemlja jednostavno nema kapacitete da se nametne na svetskom tržištu.

Nakon nekoliko teških godina, šljiva se ove sezone vratila na velika vrata. Iako je rod bio lošiji usled sušnog perioda, otkupna cena za ovu voćku bila je više nego odlična, tako da je sve više voćara koji se odlučuju da prošire zasade, ali i da po prvi put posade šljivu. Interesovanje za jesenju sadnju voća u Srbiji ove godine bilo je veće nego ikad, pa su i kupci požurili da se na vreme obezbede kvalitetnim sadnim materijalom.

„Rod šljiva ove sezone je prosečno dobar,ali od toga se osuši oko pet procenata. Maksimum dosadašnje proizvodnje bio je 6.000 tona od čega se 90 odsto izvozi, pa se zbog toga stvorila slika o našoj zemlji kao budućem lideru“, ističe Jovanović.

Ono što dodatno utiče na veliko interesovanje za sadnice šljive jeste i mogućnost njenog sušenja, što pruža mogućnost veće zarade. Ipak, izvoz šljive u svežem stanju za većinu voćara nije profitabilan, pa se mnogi odlučuju za sušenje plodova i na taj način ih distribuiraju kod inostranih kupaca.

„U izvozu je prosečna cena dva evra, ali sve zavisi od kvaliteta i sorte šljive, tako da najkvalitetnije mogu da idu do 2,5 evra“, precizira Aleksandar Jovanović.

Naš sagovornik navodi da svakodnevno stižu upiti iz različitih delova sveta, pokazujući interesovanje za suve šljive iz Srbije. Osim iz Evropske unije, zahtevi stižu iz Severne Afrike, Irana i Turske. Tradicionalno najveći izvoz je na rusko tržište.

„Srpske suve šljive imaju manje šećera, a više vlakana, u poređenju sa većinom iz aktuelne ponude na svetskom tržištu. Proizvodimo suve šljive poštujući najviše standarde kvaliteta i zdravstvene ispravnosti hrane u svakom koraku industrijskog procesa. Osim što su nam količine za svetsko tržište minimalne, morali bismo kao proizvođači više da poklonimo više pažnje promociji, ali za nju su potrebna i sredstva“, zaključuje Jovanović.