Rast proizvođačkih cena u evrozoni

Proizvođačke cene u evrozoni porasle su najbržim tempom od uvođenja zajedničke evropske valute pre više od 20 godina, što je navelo centralne banke da upozore da inflatorni pritisci postaju preveliki.

Cene koje naplaćuju industrijski proizvođači u 19 zemalja evrozone porasle su za 37,2 odsto godišnje do aprila, u odnosu na martovski maksimum od 36,9 odsto, uz veleprodajne cene potrošačkih dobara kao što su hrana i piće, koje su doprinele poskupljenju, prenosi Financial Times, pozivajući se na Eurostat.

Podaci su objavljeni dok su se rukovodioci Evropske centralne banke (ECB) spremali za sastanak u Amsterdamu sledeće nedelje, kada se očekuje da iznesu planove za podizanje kamatnih stopa u julu, prvi put posle više od decenije, u pokušaju da vrate inflaciju potrošačkih cena u ciljani okvir do dva odsto.

Do porasta cena proizvodnje došlo je uprkos usporavanju rasta veleprodajnih cena energije, dok se inflatorni pritisci šire izvan naglog povećanja troškova nafte i gasa podstaknutih ratom u Ukrajini. Anačitičari ocenjuju da se inflacija već dugo širi izvan energije.

Fabričke cene netrajne robe široke potrošnje, kao što su hrana i piće, porasle su za 11,2 odsto, što je njihovo prvo povećanje u procentima. Proizvođači trajnih potrošačkih dobara, poput nameštaja i automobila, prodali su ih za 8,5 odsto skuplje nego godinu dana ranije. Uprkos usporavanju veleprodajnih cena energije one su i dalje za 99,2 odsto više u odnosu na april 2021. godine.

Čelni ljudi ECB, kao što je guverner francuske centralne banke, Fransoa Vileroa de Galjo (François Villeroy de Galhau), signalizirali su podizanje kamatnih stopa zbog rastućih cena. „Inflacija nije samo previsoka, već je i preširoka. To zahteva normalizaciju monetarne politike“, rekao je francuski guverner.