Biogasni projekti u regionu: Mađarska lider, Hrvatska izgubila 70 odsto kapaciteta

Uspeh biogasnih centrala u Srbiji i regionu ne zavisi od tehnologije već od toga da li su uklopljene u proizvodni lanac, pokazalo je istraživanje kompanije Warmico.

Razlika između uspešnih i neuspešnih biogasnih projekata ne nastaje u elektrani, već u proizvodnom lancu kojem ona pripada. Biogas, prema analizi ove energetsko-tehnološke grupa sa sedištem u Luksemburgu, ostvaruje najveću vrednost kada nije zasebna elektrana već deo sistema koji povezuje poljoprivredu, prehrambenu industriju i proizvodnju energije.

„Sama tehnologija rešava više zadataka odjednom. Dekarbonizuje poljoprivredu i komunalni sektor, jer stajnjak, organski otpad i otpadne vode iz troška i izvora emisija pretvara u gorivo. Preduzećima donosi energetsku autonomiju, ono što je juče plaćalo i zbrinjavanje otpada i struju, danas pokriva sopstvenu potrošnju, a višak prodaje“, navodi se.

Dodatno, stvara se sinergija sa osnovnom delatnošću tako da toplota iz proizvodnje greje procese, a prerađeni ostatak vraća se na njive kao đubrivo i podiže prinose. Postojeća postrojenja u Srbiji već prerađuju više od 900.000 tona stajnjaka i organskog otpada godišnje.

Zašto sektor ipak posrće

Analiza navodi tri najčešća uzroka neuspeha. Prvi je proizvodnja odvojena od stabilnog izvora sirovine. Postrojenje koje supstrat kupuje na otvorenom tržištu ostaje nezaštićeno od skokova cena. Drugi su „energetske plantaže“, na kojima se kukuruz i pšenica namenjeni ishrani seju radi proizvodnje struje. Treći je nedostatak iskustva u vođenju složenih proizvodnih postrojenja.

Upravo je prvi uzrok koštao Hrvatsku, gde je više od 70 odsto kapaciteta van pogona, u stečaju ili radi smanjenim obimom. Tamo su, kada su cene sirovine porasle, a otkupne cene struje ostale fiksne, ceo rizik pao je na male vlasnike biogasnih elektrana, navodi se u analizi.

Mađarska je, nasuprot tome, sa 90 do 100 megavata postala regionalni lider, jer su najveći kompleksi vezani za industriju i stalne izvore sirovine.

Analiza je pokazala da je tržištima potreban integrisan pristup koji se sastoji iz tri segmenta gde je nedostatak, bilo kog od njih, za sektor koban. Prema kompaniji Warmico to su kapital, tehnologija i upravljačka kompetencija.

Na tom principu se grade integrisane energetske celine u kojima agroindustrijski pogon istovremeno služi kao izvor sirovine i kao samostalan izvor prihoda, dok uz njega radi potrošač poput data centra, a više takvih celina povezuje se u mrežu.

Srbija se, prema analizi, nalazi između ta dva puta. U maju 2026. godine u pogonu je bilo 45 biogasnih postrojenja ukupne snage oko 44 megavata, a još 55 bilo je u izgradnji. Koristi se tek oko deset odsto raspoloživog poljoprivrednog potencijala, uz puno iskorišćenje, Srbija bi mogla da proizvodi oko tri milijarde kilovat-časova godišnje, dovoljno za približno pola miliona domaćinstava.