Mere hrvatske vlade protiv inflacije „teške“ kao dva Pelješka mosta

Predsednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković izjavio je prilikom predstavljanja državnog budžeta za 2023. godinu u Hrvatskom saboru da će se stvoriti dovoljan fiskalni kapacitet da se ne jednom, nego više puta isplate jednokratne podrške penzionerima.

Vlada Hrvatske tvrdi da će dva ovogodišnja paketa mera, prolećni i jesenji, državu i u sledećoj godini stajati 4,8 milijardi kuna (643,2 miliona evra). U njemu nisu predviđene jednokratne isplate koje je spomenuo premijer Plenković, piše Poslovni dnevnik.

Najvažnije državne antiinflacijske mere i dalje su kontrola cene goriva, kao i zamrzavanje cena električne energije i gasa prvo za građane, a potom i za javne institucije i kompanije. Navodi se da su time građani Hrvatske pošteđeni troškova kojima su izloženi stanovnici drugih zemalja, gde su struja ili gas poskupeli pet, šest, pa i deset puta.

Vrednost te intervencije, i to samo za razdoblje od oktobra ove do kraja marta naredne godine, kreće se oko šest milijardi kuna, što je gotovo koliko i cena gradnje dva Pelješka mosta.

Naglašeno je da se i sa tako snažnom državnom intervencijom Hrvatska od aprila suočava sa velikim povećanjem cena i inflacijom koja je iznad proseka EU. Prema poslednjim podacima, inflacija je na godišnjem nivou u Hrvatskoj premašila 13 procenata, a da su maloprodajne cene električne energije i gasa pratile tržišne cene kao u drugim državama, hrvatska inflacija bi verovatno bila i viša od 20 odsto, kao i u baltičkim zemljama. Za narednu godinu očekuje se spuštanje prosečne stope inflacije ispod šest procenata.

Antiinflatorne mere hrvatske vlade bile su na dva koloseka: prvi je zamrzavanje cene struje i gasa, kao i rezanje cena ključnih prehrambenih artikala, a drugi je jačanje socijalnih transfera.

Hrvatska narodna banka (HNB) bila je suzdržana povodom intervencija iz svog domena zbog nedavnog ulaska u evrozonu, a da toga nije bilo, i u Hrvatskoj bi došlo do povećanja kamatnih stopa i smanjenja novčane mase.

Hrvatski bankarski sistem godinama ima na desetine milijardi kuna dnevnog viška kapitala. Na taj višak nadovezale su se dve nove administrativne mere koje je HNB morao da donese zbog ulaska u evrozonu, a to je smanjenje stope obavezne rezerve banaka i smanjenje stope minimalnih deviznih potraživanja, zbog čega će se tokom decembra dnevni višak u bankama popeti iznad 120 milijardi kuna (15,9 miliona evra). Taj višak usporio je rast kamata u Hrvatskoj, do kojeg bi inače došlo nakon dizanja ključne evropske kamatne stope na 1,5 do 2,25 odsto.

Stambeni krediti su u mnogim evropskim državama značajno poskupeli, a istovremeno su evropske banke počele da nude kamate na štednju svojim štedišama.

Uostalom, i one same dobijaju od svojih centralnih banaka 1,5 odsto kamate na depozite koje drže kod njih, a taj trošak će, na ogromnu likvidnost koja je stvorena u sistemu, dočekati i HNB od januara 2023. godine.

Ministar finansija Marko Primorac ističe da se trudio da sa budžetom za sledeću godinu pomiri dva međusobno suprotna cilja. Jedan je da ne doliva ulje na inflacijsku vatru, a drugi da se sa javnom potrošnjom ipak bude dovoljno široke ruke da ne usporava ekonomski rast.

Poreski prihodi za narednu godinu planirani su dosta konzervativno, sa nominalnom stopom rasta ispod očekivane stope inflacije, tako da su više nego mogući viškovi u proračunu s kojima će se finansirati najavljene jednokratne pomoći penzionerima.

Osim njima, Hrvatska je ove godine isplatila dodatne pomoći korisnicima dečijeg dodatka i nezaposlenima, a pojačano je i više socijalnih naknada. Velik uticaj na javnu potrošnju, a i ekonomsku aktivnost uopšte, imaju i prihodi iz evropskih fondova iz kojih će sledeće godine u Hrvatsku stići oko pet milijardi evra.