Očekivan rast BDP Hrvatske 6,3 odsto do kraja godine

Očekuje se da bi realni rast BDP Hrvatske u ovoj godini mogao da dostigne 6,3 odsto, da bi u sledećoj godini došlo do snažnog usporavanja, i rasta BDP od 1,4 odsto, rekao je danas guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić na godišnjem brifingu za medije, predstavljajući makroekonomske projekcije za 2023. godinu.

Razlozi za snažno usporavanje u 2023. su na strani tražnje, koja je izložena negativnim uticajima geopolitičke nestabilnosti i inflacije. Zato se u sledećoj godini očekuje blagi godišnji pad ukupnog hrvatskog izvoza i usporavanje rasta lične potrošnje i investicija, saopštila je HNB posle brifinga.

Inflacija bi u 2022. mogla da iznosi 10,6 odsto, dok bi u 2023. godini očekuje usporavanje inflacije na 7,5 odsto, projekcije su HNB.

„Takva očekivanja zasnivaju se na nastavku slabljenja tekućih inflatornih pritisaka, što se može povezati s očekivanim dodatnim pojeftinjenim sirove nafte i drugih sirovina, uz iščezavanje statističkog efekta ovogodišnjeg znatnog poskupljenja velikog broja dobara i usluga“, istakla je HNB u saopštenju.

Kada je reč o projekcijama za evrozonu, rast realnog BDP-a u celoj 2022. mogao bi iznositi 3,4 odsto, dok bi 2023. mogla da donese znatno usporavanje i rast od samo 0,5 odsto.

„Pritom bi kraj tekuće i početak sledeće godine mogli biti obeleženi relativno kratkim razdobljem recesije. Na projektovanu privrednu dinamiku evrozone, kao i u slučaju Hrvatske, ključan je uticaj globalnih dešavanja, energetska kriza, visoka neizvesnost i pogoršani uslovi finansiranja“, ukazala je HNB.

Očekuje se, takođe, da bi prosečna inflacija u evrozoni u sledećoj godini mogla da iznosi 8,4 odsto.