Pitanje ukidanja doprinosa u Crnoj Gori zahteva analizu na svim nivoima

Vršilac dužnosti direktora Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO), Ranko Aligrudić, saopštio je da će, ukoliko se pokrene pitanje eventualne transformacije te institucije i ukidanja doprinosa, to podrazumevati analizu i raspravu na svim nivoima.

On je u jutarnjem programu Televizije Vijesti, komentarišući najave o mogućem ukidanju doprinosa kojima se puni Fond PIO, rekao da se mora videti šta se želi eventualnom reformom i da li se stvarno želi ići na ukidanje doprinosa, piše Mina.

„Sva ova priča se izvodi na osnovu nedovoljnih pokazatelja“, rekao je Aligrudić i dodao da, ukoliko se predlozi pokažu kao praktični i pragmatični, ne vidi razlog da se ne uđe u tu proceduru.

On je poručio da se državni fond ne sme svoditi na akcionarski fond, te da je penzijsko i invalidsko osiguranje obavezno, Ustavom propisano osiguranje.

Drugo pitanje je, kako je naglasio, da li se želi promeniti sistem koji počiva na međugeneracijskoj solidarnosti.

„Oseća se potreba za reformom sistema, ali da li želimo da sistem potpuno preokrenemo, da više nema doprinosa za PIO, nego da se sve finansira iz poreza na dodatu vrednost (PDV) i drugih prihoda, i da onda nemamo obaveznih doprinosa“, naveo je Aligrudić.

On je saopštio da su izvorni prihodi Fonda jasno definisani, da trenutno iznose 350 do 400 miliona, i da bi, ako bi se išlo na povećane iznose penzija, za izvorne prihode Fonda bilo potrebno 700 do 750 miliona.

„Imate ljude koji ulažu u obavezni penzijski fond, a onda treba da ulažu u druge fondove i crpe benefite iz tih fondova. To se ne može crpiti nakon dve, pet ili deset godina, već nakon 15-20 godina ulaganja. To je za nas nemoguća misija, mi neki imamo vrlo malo do penzije. I onda će država morati da preuzme obaveze i garancije za taj fond, a ako ne bude doprinosa, kako će ih preuzeti“, rekao je Aligrudić.

Aligrudić je kazao da traže budžet od 649 miliona evra za Fond PIO, zbog vanrednih usklađivanja penzija.

On je dodao da je budžet Fonda, na osnovu fiskalne politike vlade, za narednu godinu limitiran na 600 miliona.

Prema njegovim rečima, Fond će za 30 miliona evra probiti predviđeni budžet za ovu godinu, koji je bio planiran na 537 miliona, i da će ta sredstva biti opredeljena rebalansom.

Minimalna penzija će nakon vanrednih usklađivanja iznositi skoro 300 evra, a Aligrudić objašnjava da time pokušavaju pratiti inflaciju koja, kako je rekao, u svetu stagnira, „a kod nas ne padaju cene“.

On je dodao da će prosečna penzija od 426 evra biti treća po visini u regionu, iza Slovenije i Hrvatske.

Upitan koliko je realno da minimalna penzija bude 450 evra, Aligrudić je izneo podatak da će sada za isplatu penzija biti potrebno 49 miliona mesečno, a da bi u tom slučaju ta cifra iznosila 75 miliona, odnosno 900 miliona godišnje.

Aligrudić je naveo da je deficit Fonda za period od januara do avgusta iznosio 13,1 odsto.

On je podsetio da je prošle godine iznosio 17,4 odsto, a pre dve godine 21,7 odsto. „Podaci su više nego povoljni“, naveo je Aligrudić.