SAD odustale od sankcija za Severni tok 2

Ažurirana verzija predloženog zakona o potrošnji na državnu odbranu SAD za fiskalnu 2022. godinu ne sadrži odredbu o uvođenju sankcija Rusiji zbog Severnog toka 2. Nova verzija zakona stigla je u Predstavnički dom Kongresa u utorak kada su razgovarali predsednici SAD i Rusije Džo Bajden (Joe Biden) i Vladimir Putin.

Američki magazin Newsweek ocenjuje da je reč o očiglednoj pobedi Putina, dok je ruski portal Vzglyad citirao analitičare koji veruju da je Kongres učinio Bajdenu ustupak, dajući mu odrešene ruke uoči razgovora sa Putinom.

Američki zvaničnici obavestili su Kongres da su postigli dogovor sa Nemačkom da zaustavi rad gasovoda ukoliko Rusija napadne Ukrajinu. O pripremama ruske invazije na Ukrajinu zapadni mediji i političari upozoravaju poslednjih nedelja, ali Rusi to odlučno demantuju, tvrdeći da samo štite svoju zapadnu granicu.

Bela kuća je saopštila da je Bajden rekao Putinu da je Zapad zabrinut zbog priprema napada na Ukrajinu, kao i da ga je upozorio na „snažne ekonomske i druge mere“ kojima će kazniti Moskvu, ukoliko započne vojni sukob. „Ako Putin želi da vidi kako gas teče tim gasovodom, možda neće želeti da rizikuje invaziju na Ukrajinu“, rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven (Jake Sullivan).

Izgradnja Severnog toka 2 okončana je u septembru nakon više od godinu dana odlaganja zbog pretnje američkim sankcijama kompanijama koje su učestvovale u radovima. Nemački regulatori suspendovali su prošlog meseca sertifikaciju Severnog toka 2, koja je neophodna da bi gasovod postao operativan. Berlin je takođe zatražio od američkog Kongresa da ne uvodi sankcije protiv gasovoda.

Gasovod ima dve cevi ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje u dužini 2.450 kilometara, koliko iznosi razdaljina od Viborga u Rusiji do Grisvalda u Nemačkoj. Severni tok 2 je partnerski poduhvat ruskog Gazproma i pet evropskih energetskih kompanija – francuske ENGIE, austrijskog OMV, britansko-holandske Royal Dutch Shell i nemačkih Uniper i Wintershall, a svaka od evropskih kompanija obavezala se da će sa po 950 miliona evra učestvovati u finansiranju projekta, dok je za ostatak finansiranja obavezu preuzela ruska kompanija.