Simič: Cilj mi je da službenici shvate da rade za građane

Ivan Simič dobro je poznat srpskoj javnosti. Nakon što je bio generalni direktor Poreske uprave Slovenije, od 2012. godine radio je,  prvo kao savetnik ministra finansija u Vladi Srbije, a zatim i kao direktor Poreske uprave Srbije, do kraja 2013. godine.

Od maja prošle godine, Simič je na čelu Strateškog saveta za debirokratizaciju u poreskoj, ekonomskoj i ekološkoj oblasti Vlade Republike Slovenije.

Na pitanje koji je to model koji zastupa Strateški savet za debirokratizaciju, Simič za portal Biznis.rs kaže da radi samo ono što je već započeo i kao direktor Poreske uprave Slovenije, ali i kao prvi čovek srpskih poreznika.

„Od kada me je Vlada Republike Slovenije imenovala za predsednika Strateškog saveta za debirokratizaciju radim na realizaciji jednog cilja, a to je smanjivanje birokratije. Nekada je to veoma teško. Ne radi se tu o nikakvom modelu, radi se o promenama načina razmišljanja državnih službenika. Moraju da shvate da oni rade za građane”, kaže Simič.

Prema tvrdnjama poznavaoca slovenačkih ekonomskih prilika, u vreme dok je Simič bio direktor Poreske uprave te zemlje,  ova institucija je u potpunosti promenila svoj odnos prema poreskim obveznicima. Uvedena su mnoga pojednostavljenja poslovanja, kako za poreske obveznike, tako i za poresku upravu. Od tog vremena, poreski obveznici ne prijavljuju godišnji porez na dohodak. Poreska uprava, već više od deset godina, šalje svim poreskim obveznicima već ispunjene prijave koje, ako su svi podaci u redu, postaju rešenja. Procene su da ukidanjem nepotrebne administracije, Poreska uprava štedi slovenački budžet za čak dva miliona evra godišnje.

Promene su bile vidljive i tokom Simičevog rada u Srbiji. Među najvažnijima je, svakako, uvođenje elektronskog poslovanja u rad PU. Za početak, svi poreznici su dobili mejl adrese, a poreski obveznici mogućnost da predaju PDV prijave elektronskim putem.

Simič podseća da je Strateški savet za debirokatizaciju Vlade Slovenije ponudio određene predloge koji bi mogli uticati na smanjenje birokratskih procedura i pojeftinjenje poslovanja privrede, ali i manje troškove građana, pa i državnih institucija. Sve to je pretočeno u predlog Zakona o debirokratizaciji koji je premijer Janez Janša ponudio koalicionim partnerima na usvajanje.

Predlaže se, tako, uspostavljanje registra propisa, koji bi zakonodavstvo učinili transparentnijim. Ovaj registar bi sadržavao samo zakone i izvršne propise koje donose Skupština, Vlada Slovenije i nadležna ministarstva.

Simič naglašava da je Savet predložio da registar stanovništva, koji sadrži ime, prezime, matični broj i fizičku adresu prebivališta bude dopunjen i elektronskom adresom i brojem mogilnog telefona, koji je povezan sa ovom adresom. Na taj način, građani bi bili u prilici da koriste elektronsku poštu za dobijanje raznih rešenja, potvrda, uverenja..

U dokumentu koji je prvi put javnosti Slovenije Ivan Simič predstavio prošlog septembra, a koji je u međuvremenu pretočen u predlog Zakona o debirokratizaciji predlaže se pojednostavljenje u plaćanju i to tako što će se plaćanje platnom karticom smatrati bezgotovinskim, a ne gotovinskim plaćanjem, kako je trenutno predviđeno zakonom. Prodavac će, u ovom slučaju, samo na zahtev kupca izdati račun. S druge strane kupac robe ili primalac usluge, koji račun plaća u gotovini, račun preuzima i čuva, a na zahtev ga predaje poreznicima ili tržišnim inspektorima.

Novi propis predviđa i da mladi lekari mnogo ranije mogu dobiti licence. Do sada je u Sloveniji bilo potrebno da imaju najmanje tri godine radnog iskustva kako bi dobili licencu za bavljenje zdravstvenom zaštitom na primarnom, odnosno pet godina na sekundarnom i tercijarnom nivou.

Predlog zakona o debirokratizaciji uvodi i socijalnu granicu za uplatu doprinosa na platu od 6.000 evra, bruto. Znači svako ko ima veću platu od ovog iznosa, neće plaćati doprinose na iznos veći od 6.000 evra. Iznad tog iznosa naplaćivao bi se samo avansni porez na dohodak građana. Praktično, najviši mesečni doprinosi iznosili bi 1.326 evra, dok bi nameti poslodavcima bili ograničeni na 966 evra.

“Uverili smo se da će manjak u budžetu biti minimalan, a verujemo da bi nekim drugim promenama mogli da ostvarimo više prihoda. Uvođenje ove, socijalne granice privlači najveću pažnju slovenačke javnosti. Ako želimo da uvedemo ograničenje, granica mora biti takva da bude prihvatljiva za sve”, objašnjava Simič.

Savet je predložio i ukidanje poreza na lukzus na motorna vozila, kao i uvođenje šestog razreda poreza na dohodak sa poreskom osnovicom od više od milion evra i poreskom stopom od deset odsto. Ovde se, pre svega, cilja na sportiste koji imaju dobre ugovore.

U oblasti kriptovaluta predlaže se porez na dobit od 20 odsto. Osnovica u ovom slučaju bi bila razlika između vrednosti kriptovalute i uplate na račun.  Predlaže se da smanji period nakon kog se porez na dohodak fizičkih lica ne plaća na kapitalnu dobit od otuđenja kapitala  sa 20 na 15 godina. Takođe, predloženo je i smanjenje poreske stope na dohodak od kapitala sa 27,5 na 25 procenata, kao i povećanje standardizovanih troškova sa 15 na 30 odsto, kao i smanjenje stope poreza na dohodak građana sa 27,5 na 25 procenata prilikom izdavanja nekretnina u zakup.

“Nacrt zakona predviđa još dosta toga. Ali, u suštini svemu je cilj pojednostavljenje i pojeftinjenje procedura. Kako bi on stupio na snagu treba promeniti 16 važećih propisa”, naglašava Simič i dodaje da se za prve rezultate mora sačekati jesen.