Smanjena proizvodnja mleka u Crnoj Gori

Proizvodnja mleka u Crnoj Gori smanjena je u odnosu na prošlu godinu, prvenstveno zbog porasta svih inputa, što je uslovilo da svi farmeri rade sa gubitkom, a pojedine male farme, posebno na severu, su se i ugasile.

Iz Udruženja stočara Danilovgrad očekuju da se situacija sa proizvodnjom poboljša uvozom 850 junica, koji je planiran do kraja godine. Predsednik Udruženja Vlado Lakić gostujući u Jutarnjem programu RTCG istakao je da može da se proizvodi više mleka, ali da postoji problem sa oktupljivačima, prenosi Mina.

„Imamo malu količinu dnevnog mleka, više uvozimo UHT (ultra-pasterizovano) mleko i prerađevine. Sirovog praktično da i nemamo. Uvoz iz država okruženja je milion litara UHT, a ostalih 20 miliona litara. Ta situacija ne ide na ruku proizvođačima. Otkup mleka pao je u odnosu na prošlu godinu, problemi su veliki. Desilo se da tržište Crne Gore ne može da izdrži ovaj pritisak, i proizvođači posluju sa gubicima već dve godine“, izjavio je Lakić, prenosi RTCG.

Kako je napomenuo, nije problem u isplati subvencija, već u tome da one više nisu dovoljne da bi se poslovalo rentabilno. Uz najave iz Evropske unije (EU) da se i one moraju smanjivati, Crna Gora će biti u još većem problemu.

„Svi se moraju uključiti u rešavanje. Zbog krize na tržištu, država je pomagala, ali je raspodela tog kolača između nas, otkupljivača, distributera i marketa pogrešna. Veće farme mogle su bolje da opstanu, ali ne da rentabilno poslujemo. Mi smo inicirali radnu grupu koja će pratiti stanje na terenu, ali nije ona dovela do nekog boljitka. Potrebno je proizvođačima povećati otkupnu cenu za deset do 15 centi po litru“, smatra Lakić.

On je naglasio da je problem i sa pogonskim gorivom i da se i taj deo mora zakonski urediti kako bi proizvođačima bili smanjeni troškovi. Resorno ministarstvo je uradilo popis državnog zemljišta i očekuje da će i to pomoći da se napravi razvojna strategija.

Sekretarka Odbora Udruženja poljoprivrede i prehramebne proizvodnje u Privrednoj komori (PKCG) Lidija Rmuš navela je da je glavni problem nedostatak stočnog fonda, ocenivši da država mora da izdvaja mnogo više za stočarstvo od 1,2 odsto iz budžeta.

„Naše mlekare, oko 30 njih, otkupe oko 26 miliona litara, od čega 3,5 miliona plasiraju na tržište, kao konzumno ili, kako se kaže, u kesicama. Ostalo se koristi za proizvodnju prerađevina od mleka. Uvozimo 26 do 27 miliona litara godišnje uglavnom UHT mleka, i jasno je da 3,5 miliona podmiruje samo oko deset odsto tržišta. Tako da to nije dovoljno„, ukazala je Rmuš.

Kako je dodala, problem je što u Crnoj Gori nema instalisanih kapaciteta za proizvodnju UHT mleka, koje se u Crnoj Gori najviše troši, pa je zbog toga i uvoz toliki. Ulagati u takva postrojenje opet je, kako objašnjava, diskutabilno, ukoliko se ne poveća stočni fond.

Najviše UHT mleka uvozi se iz Bosne i Hercegovine (BIH), što je ove godine 60 odsto, a 35 odsto iz Srbije. Rmuš je napomenula da je za šest meseci ove godine Crna Gora za uvoz hrane dala 348 miliona evra, a za UHT mleko 7,4 miliona evra.