Socijalni turizam u Srbiji kao nova poslovna prilika

„Javljaju se zainteresovani da investiraju u namenske objekte koji bi se nalazili na posebnoj lokaciji, sa više hiljada kvadrata, velikim imanjem, poliklinikom, ordinacijama, sa puno radno okupacione terapije, jer ovo je biznis budućnosti. Za ulaganje su zainteresovani investicioni fondovi, ali ima i pojedinaca, naših povratnika koji žele da prodaju neke svoje biznise i da se vrate iz dijaspore, a da ulažu u ovaj sistem„, kaže za Biznis.rs predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, domova za smeštaj odraslih i starijih, Radoslav Milovanović.

On navodi da su za domove za stare sve više zainteresovani ljudi sa ovih prostora koji žive u inostranstvu, kao i strani državljani, kojima ustanove obezbeđuju boravišne vize.

„Državni penzijsko-invalidski fond Austrije šalje ljude sa ovih prostora koji imaju austrijske papire, u srpske rehabilitacione centre na po 21 dan, pre svega zbog uštede. U tom smislu je i stvorena ideja socijalnog turizma gde bi svaki pojedinac za mnogo manje novca mogao da dobije potpuno istu uslugu kao bilo gde u Evropi ili svetu. Ima ljudi koji žele ovde da borave, ima fenomenalnih krajeva, sa povoljnim pozicijama. Činjenica je da je pola domova u Beogradu, ali druga polovina je sa mnogo više mogućnosti – u prirodi, sa zdravijom hranom, pa čak i organizuju spremanje zimnice, odnosno svega onoga što je starija populacija naučila u mladosti, a što se koristi kao radno okupaciona terapija“, rekao je Milovanović.

On je naglasio da korisnike u izboru domova prvo opredeljuje lokacija, jer gledaju da im bude bliže kući ili njihovim srodnicima.

„Ipak, ono što je presudno je preporuka, to je uvek glavni preduslov da se neko odluči za određeni dom. Recenzije i dobar glas koji se daleko čuje je presudan, jer je poverenje izgrađeno od samog starta. A mi se kao ustanova uvek zahvaljujemo na tom ukazanom poverenju“, rekao je Milovanović.

Naš sagovornik ističe da dodeljivanje licenci za ovaj biznis i dalje nije dobro regulisano, pre svega organizacijski, usled nedovoljnog broja inspektora i apeluje na Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja da što pre angažuje još zaposlenih u ovom sektoru.

„Bez obzira na odliv radne snage, domovi za stare nemaju problem sa pronalaskom zaposlenih, ali smo spremni da poboljšamo uslove, da podignemo plate, razmišljamo i o dovođenju stranaca koji bi radili u našem sistemu. Takođe, apelujemo i na naše građane koji su otišli u inostranstvo, da još jednom razmisle, jer za malo manje plate u Srbiji mogu mnogo bolje da žive“, procenjuje Milovanović.

Na pitanje šta je u osetljivom epidemiološkom trenutku potrebno da bi zainteresovani postali korisnici doma za stare, Milovanović naglašava da je samo potrebno da imaju izraženu volju i da urade PCR test i koji bi trebalo da bude negativan. Vakcinacija nije uslov, ali ako novi korisnici izraze želju da se vakcinišu, ustanova će im sve organizovati.

„Posete domovima za stare se odvijaju po posebnoj instrukciji i preporuci, neophodno je da svaka ustanova delegira jednu osobu koja organizuje posete i zakazuje ih po terminima, jer je neophodno da postoji pauza između poseta, zbog dezinfekcije. Ako se u istom prostoru odvijaju dve posete, one moraju da budu udaljene četiri metra, uz sve ostale već propisane epidemiološke mere. Uopšte, brojke govore da se mi sa epidemijom dosta dobro borimo, smrtnost nije povećana u odnosu na prethodne godine i sve mere koje sprovodimo daju dosta dobre rezultate“, ocenio je Milovanović i zaključio da je popunjenost kapaciteta privatnih domova za stare od 70 do 95 odsto a ukupan broj ležajeva u sistemu je oko 10.000 sa tendencijom proširenja.