Srbija sprovodi opsežne reforme usmerene ka konsolidovanju konkurentne tržišne privrede

Srbija diversifikuje izvoz i kreće ka inkluzivnom razvoju posle pandemije Covid-19 uz pomoć preporuka Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), rečeno je u ponedeljak u Ženevi, gde se pri UNECE održava skup „Uklanjanje regulatornih i proceduralnih prepreka trgovini u regionu Ekonomske komisije za Evropu“.

Na ovom skupu učestvuju i predstavnici Vlade Srbije, saopštile su UN Srbija.

Preporuke, koje su danas predstavljene u Ženevi, formulisane su uz konsultacije sa vladom i zasnivaju se na nalazima UNECE studija pod nazivom „Regulatorne i procesne trgovinske barijere i „Uticaj Covid-19 na trgovinu i strukturnu transformaciju u Srbiji: podaci iz ankete mikro, malih i srednjih preduzeća“ koju je sprovela UNECE.

Kako je navedeno u saopštenju, Srbija sprovodi opsežne reforme usmerene ka konsolidovanju konkurentne tržišne privrede, a uz investicije, vlada smatra trgovinu jednim od osnovnih stubova strukturne transformacije i inkluzivnog rasta. Takođe, u reformama se prioritet daje usklađivanju netarifnih mera.

U okviru tih napora, Vlada Srbije će se koristiti preporukama UNECE o otklanjanju regulatornih i procesnih barijera trgovini robom, koje su uticale na povećanje troškova transakcija i time podrivale efikasnost celokupnog lanca snabdevanja, otvaranje radnih mesta i konkurentnost na domaćem i globalnom tržištu.

Izvršna sekretarka UNECE Olga Algajerova istakla je da su se studije UNECE o regulatornim i procesnim trgovinskim barijerama i procenama efekata Covid-19 pokazale kao delotvoran instrument pomoću kog države članice mogu da utvrde uska grla u svojim trgovinskim tokovima, koja utiču i na kretanje najvažnijih vrsta robe.

„UNECE je čvrsto opredeljena da podrži nastojanja Srbije da trgovinu stavi u funkciju održivog ekonomskog oporavka potrebnog za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja“, navela je ona.

Kako je navedeno, reforme u Srbiji rukovode se pristupom razvoju u čijem se središtu nalazi trgovina, što je u skladu sa multilateralnim trgovinskim sistemom, iako Srbija još nije članica Svetske trgovinske organizacije (STO) i odvija se na osnovu bilateralnih i regionalnih sporazuma o saradnji.

Razvojne aktivnosti Srbije bazirane na trgovini ušle su u novu fazu 2010. godine, kada je stupio na snagu Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima sa Evropskom zajednicom.

Taj sporazum je sastavni deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom (EU), koji je stupio na snagu 2013. godine. Njime se uspostavlja osnova za razvoj slobodne trgovine između Srbije i EU i daje podstrek za šire sprovođenje reformskih i razvojnih inicijativa u Srbiji.

Usluge su nosilac privrede Srbije: taj sektor stvara više od 50 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i zapošljava oko 70 odsto radne snage (2019).

Industrija je na drugom mestu, sa učešćem od 20 odsto u BDP i 25 odsto u ukupnoj zaposlenosti u 2019. godini, a zatim slede poljoprivreda i građevinarstvo.

Vlada preduzima mere da prevaziđe izazove vezane za spoljnotrgovinski deficit (6,7 milijardi američkih dolara u 2020. godini), ograničen krug trgovinskih partnera i slabe proizvodne kapacitete mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP), koja čine 99 odsto registrovanih privrednih subjekata. Ta preduzeća se uglavnom bave delatnostima sa niskom dodatom vrednošću, a samo jedan mali segment izvozi u kontinuitetu.

Strukturne reforme sprovedene poslednjih godina, zajedno sa merama pomoći i podrške vlade za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije Covid-19, daju rezultate.

Realni rast BDP u prvom kvartalu 2021. iznosio je 1,7 odsto u odnosu na isti kvartal 2020. godine, a centralna banka procenjuje da će rast u 2021. godini dostići šest odsto.

Međutim, po svemu sudeći, stopa nezaposlenosti se kreće sa izvesnim zaostatkom i procenjuje se da će do kraja četvrtog kvartala 2021. godine dostići 9,9 odsto.

Osim toga, i pored poboljšanja, nejednakosti i dalje predstavljaju izazov, jer je u 2019. godini 23,2 odsto stanovništva bilo u riziku siromaštva, navedeno je u saopštenju.

Studija UNECE o regulatornim i procesnim trgovinskim barijerama u Srbiji sprovedena je na zahtev Vlade Srbije, prema anketnoj metodologiji evaluacije UNECE.

Studija je realizovana tokom 2019-2020. godine, a finansirana je sredstvima Razvojnog računa UN. Slične studije sprovedene su u Albaniji, Jermeniji, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji i Tadžikistanu na zahtev vlada tih država.