Akcija „Najbolja cena” ne rešava problem niskih plata i evropskih cena

Akcija pojeftinjenja „Najbolja cena”, koju je inicirala Vlada Srbije, dobra je kao socijalna mera, ali je kratkoročna i ne rešava problem cena koje su slične cenama u EU, jer su plate dva i po puta niže, izjavio je zamenik glavnog ekonomiste u Centru za visoke ekonomske studije (CEVES), Pavle Medić. Uzroci zašto su cene hrane u Srbiji na nivou prosečnih evropskih, a prosečne zarde dva i po puta niže su, prema njegovim rečima, mnogobrojni.

„Cene hrane u Srbiji slične su cenama hrane u EU, a 10-15 odsto su više u odnosu na cene u regionu, 30 odsto više nego u Severnoj Makedoniji, oko 25 odsto nego u Rumuniji, 10-15 odsto u odnosu na Bugarsku, a slične su cenama u Holandiji, pa i Mađarskoj koja se suočavala sa najvišom inflacijom u Evropi“, rekao je Medić agenciji Beta.

Vlada Srbije dogovorila je sa trgovinskim lancima akciju sniženja cena za 81 kategoriju prehrambenih proizvoda i sredstava za higijenu, koja je počela 1. septembra i trajaće do kraja oktobra, a cene tih proizvoda snižene su u proseku 26 odsto.

Medić je rekao da, iako su cene hrane u Srbiji slične evropskim, da su prosečne zarade dva i po puta niže i da čak i Rumunija ima 20 odsto višu prosečnu zaradu nego Srbija.

„Postoji evidentan raskorak između cena i zarada u Srbiji i zemljama EU. Neko će upitati zašto se akcija ‘Najbolja cena’, ako se sprovodi u septembru, kada su građani potrošili primanja na odmoru, a počinje školska godina, ne realizuje i pred Novu godinu, Uskrs…. Prilično je jasno da takva vrsta politike nije moguća dugoročno i da nije rešenje za ovaj probelem u Srbiji“, ocenio je Medić.

Dodao je da su slične mere sprovođene i u Evropi, prošle i pretprošle godine kada je bila visoka inflacija, ali tada marketi u Evropi nisu bili „tihi“, kao u Srbiji kada su te akcije počele da se sprovode.

Dodao je da trgovci u Srbiji takve mere usvajaju, neočekivano, bez negodovanja.

To, istakao je Medić, vodi ka zaključku da bi bilo legitimno preispitati postojanje bilo kakve vrste dogovora koji narušava konkurenciju, odnosno da li postoji netržišno dogovaranje marži i uslova za dobavljače.

„Ključna nadležnost je na Komisiji za zaštitu konkurencije, koja bi mogla da napravi sektorsku analizu tržišta maloprodaje. Ako se ispostavi da je konkurentnost tržišta na zadovoljavajućem nivou i da nema netržišnog ponašanja, trebalo bi ući dublje u problem. Tada bi se sigurno došlo do nekoliko zaključaka, a jedan je da je hrana poskupela zbog rata u Ukrajini i rasta cena energenata i mineralnog đubriva“, rekao je Medić.