Cene mesa u februaru beleže skok od pet, a sirovine u proizvodnji od 20 odsto

Svetski mediji nastavljaju da pišu o rapidno brzom pražnjenju rafova supermarketa, koji prati ništa manje brz rast cena, čemu u prvom redu kumuje rusko-ukrajinski rat, jer dve zavađene zemlje proizvode pozamašnu količinu poljoprivrednih dobara kojima se snabdeva gotovo čitav svet.

Spisak je poduži – ulje, žitarice, hleb, meso – a umesto epiloga u vidu vraćanja situacije pod kontrolu, dolaze i sve čudniji „zahtevi“ koje zvaničnici upućuju građanima u razvijenim zemljama.

Tako se građani pozivaju na neku vrstu posta u kojem neće biti lišeni „grešnih“ misli, već u kojem bi trebalo da se suzdržavaju od nekontrolisane potrošnje kako bi svačije bazične potrebe bile zadovoljene. Jedan od takvih primera je nemački ministar poljoprivrede Džem Ozdemir (Cem Özdemir) koji je, odgovarajući na pitanja novinara lista Spiegel da li će Nemačka morati da poveća rezerve žitarica za javnu potrošnju, racionalno ponašanje građana uporedio sa – odnosom prema predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.

„Uprkos činjenici da sam vegetarijanac, neću propovedati da svi to treba da budu. Ali, hajde da kažemo ovako, jesti manje mesa bio bi doprinos borbi protiv Putina“, rekao je Ozdemir.

A kakva je situacija u našoj državi u kojoj se potrošnja ne dovodi u vezu sa Putinom? I u Srbiji cene mesa nastalvjaju da rastu, iako ne na tako drastčian način što je bio slučaj prošle godine. Ali, i ovo postepeno poskupljenje u krajnjem ishodu dovodi da potencijalno velike razlike u cenama između dva određena perioda.

Ipak, sudeći prema nedavnom razgovoru za Biznis.rs, u kojem nam je sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović rekao da postoje prodavnice u kojima je meso poskupelo, ali i one koje još uvek nisu podigle cene, izgleda da ne može da se izvuče opšti zaključak da je svuda došlo do rasta cena.

Prema rečima našeg sagovornika, Uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica („Sl. glasnik RS“, br. 12/2022) kojom su cene zamrznute na nivou od 15. novembra, a koja važi do 3. maja ove godine, ograničena je i cena svinjskog mesa, odnosno buta. Ipak, ovakvim definisanjem izostavljene su druge kategorije mesa (na primer, plećke), što znači da je utvrđivanje njihovih cena ostalo u domenu diskrecionih prava prodavaca. A kako prodavci, odnosno proizvođači, sprovode u delo to svoje pravo?

Kako kažu u razgovoru za Biznis.rs iz kompanije Zlatiborac, na cene mesnih prerađevina utiču kako cene energenata, koje takođe rastu, tako i cene transporta, što diktira poskupljenje goriva. Takođe, nemali uticaj imaju i maloprodajni lanci koji na proizvođače vrše ogroman pritisak.

Ipak, kada je reč o uticaju cena energenata na troškove proizvodnje, iz ove kompanije kažu da u ovom momentu ne mogu da nam daju tačan odgovor, kao i to da cena transporta više nije jednačina sa jednom nepoznatom.

„Što se tiče troškova distribucije, ako uzmemo u obzir da je cena goriva od juna do danas povećana za oko 35 dinara po litru, onda su nam, okvirno, povećani troškovi distribucije za 10 dinara po kilogramu“, kažu iz Zlatiborca.

Kada je, pak, reč o porastu cena žive vage po kategorijama, goveđe meso ima ima najveći porast cena, dok je odmah za njim svinjetina koja je, podsećaju, od januara do danas povećana sa 125 na 175-180 dinara po kilogramu, dok se očekuje da dođe do 200 dinara, što dalje utiče na korekciju cena makrokonfekcije, kao što su but, plećka i sl.

„Čitava mesna industrija je u februaru ove godine izvršila korekciju cena za oko 4-5 odsto, u zavisnosti od kategorije proizvoda, dok je samo u sektoru sirovina cena porasla za više od 20 odsto“, kažu iz ove kompanije.

Takođe, iz Zlatiborca poručuju da maloprodajni lanci vrše vrlo jak pritisak na maloprodajnu cenu prerade mesa, prilikom koje se oni ne odriču svoje trgovačke marže, već od proizvođača očekuju da sami amortizuju skok cena sirovine.

A šta kažu nadležni? I Budimović iz PKS je rekao da na cenu mesa, između ostalog, utiče i kilogram žive vage koji se razlikuje u različitim delovima Srbije što je, kako je rekao, jedan od razloga zbog čega država ne može da revidira Uredbu o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica.

„Ne treba zaboraviti ni poskupljenje svih energenata, od nafte, preko struje do gasa. Pored toga, i cena kukuruza svakodnevno raste, u proseku po dinar ili dinar i po dnevno“, naglašava Nenad Budimović.

On je istakao da je najbitnije da snabdevenost ostane konstantna i da, kao što je slučaj sada, imamo dovoljno za sopstvene potrebe. Takođe, zbog problema sa transportom, ali i rusko-ukrajinskim ratom, izvoz mesa iz Srbije je sada ograničen samo na region, a razmere problema ilustruje primerom da je za transport za koji je doskora trebalo platiti 2.000 evra, sada cena ide i do 5.000 evra.