Da li 5G mreža u Srbiji od „najave“ postaje realnost?

Iako je Strategija razvoja mreže nove generacije usvojena još 2018. godine, a tadašnji ministar zadužen za telekomunikacije Rasim Ljajić već sledeće godine najavio prvu aukciju za prodaju dela frekvencijskog spektra za 5G mrežu za 2020. godinu, do sada se na tom polju ništa nije desilo – osim redovnih najava da će aukcije biti „sledeće godine“.

Velika su, međutim, očekivanja od poslednje najave koju je aktuelni ministar Mihailo Jovanović izneo tokom protekle nedelje – da ovih dana počinje javna rasprava o pravilniku o 5G mreži, nakon čega kreće nadmetanje za dodelu frekvencija, da bi sledeće godine i u našoj zemlji korisnici mogli da dođu do usluga preko te mreže nove generacije.

Ukoliko se sve desi onako kako je rekao ministar Jovanović, Srbija će prestati da, zajedno sa Albanijom i Bosnom i Hercegovinom, bude „crna rupa“ na mapi globalno dostupnih 5G mreža koju danas, prema podacima portala za telekomunikacije Ookla, čini više od 145.000 predajnika i 226 operatora širom sveta.

Primer koji smo izdvojili na fotografijama govori o regionalnoj zastupljenosti 5G mreža: u Hrvatskoj su, nakon završetka javne aukcije frekvencijskog spektra za 5G mrežu u avgustu 2021. godine, dodeljene dozvole za opsege od 700 MHz, 3.600 MHz i 26 GHz na nacionalnoj, kao i 3.600 MHz na regionalnom nivou. Na ovoj aukciji učestvovala su tri najjača domaća telekom operatera – HT, A1 i Telemach, kao i još šest operatera koji su se mahom javili za regionalne frekvencije, dok je država na aukcijama zaradila 47,8 miliona evra.

Crna Gora je „najmlađa“ članica 5G kluba u regionu – aukcija je održana u februaru ove godine, uz prihod od 8,8 miliona evra.

Interesantno je, međutim, da to što u Srbiji nema komercijalno dostupnih 5G mreža ne znači da oni za koje se očekuje da će imati najveću koristi od njenog uvođenja – inovativne kompanije i naučna zajednica – nisu imali prilike da testiraju njene mogućnosti, i to zahvaljujući kompaniji Yettel. Zato na fotografijama Ookla 5G mape Srbija nije „prazan prostor“ kada se uključe i testna okruženja, koja nisu dostupna najširem već specifičnom krugu korisnika.

„Yettel je u prethodnom periodu sarađivao sa kompanijama, studentima i stručnom javnosti kako bi testirali potencijalne načine korišćenja 5G mreže. U naučno-tehnološkim parkovima (NTP) Beograd i Čačak kreirali smo 5G testna okruženja gde zainteresovane kompanije ili studenti mogu da testiraju svoja rešenja“, kažu iz kompanije za Biznis.rs.

Jedno od preduzeća koja su testirala svoje rešenje na 5G mreži jeste Easy Aerial, srpsko-izraelski startap sa razvojnim timom iz Srbije, koji je razvijao rešenje za upravljanje dronom.

„5G tehnologija sa odsustvom kašnjenja, velikim protokom i mogućnosti procesiranja podataka na baznoj stanici izuzetno je važna za razvoj ovakvog proizvoda. Sa FTN u Čačku smo testirali njihovo rešenje za daljinsko upravljanje automobilom na rastojanju od oko 100km vazdušne linije, tako da je automobil bio u Beogradu, a upravljalo se iz Čačka“, ističu iz te kompanije.

Ta kompanija organizovala je i mnogobrojna predavanja i demonstracije za stručnu javnost, u NTP Beograd i Čačak, kao i na konferenciji Telfor, gde su gosti bili predstavnici stručne zajednice.

„Te prilike koristili smo da prikažemo različite primere primene 5G mreže, poput daljinskog upravljanja, i sve pogodnosti koje takva tehnologija može doneti“, rekli su nam iz Yettela.

Apeli poslovne zajednice za raspisivanje aukcija

Pored „redovnih“ obećanja resornih ministara da se bliži raspisivanje aukcije za dodelu frekvencija, poslovna zajednica snažno se zalagala za prelazak sa reči na dela. Tako je sa panela telekomunikacionih operatora na Kopaonik Biznis forumu pre dve godine poslata poruka da je 5G mreža važna za osnaživanje digitalne ekonomije, kao i da je pitanje njene infrastrukture od nacionalnog značaja, isto kao infrastruktura koju čine auto-putevi i železnica.

Ove godine sa istog panela čuo se apel državi da raspiše aukciju.

„Kasnimo sa novim tehnologijama i imamo još najviše tri godine da koristimo mreže koje imamo, a razmišljamo čak i o gašenju tehnologija poput 3G“, rekao je generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija Dejan Turk na Kopaonik biznis forumu, i apelovao na Vladu Srbije da raspiše aukciju za dodelu frekvencija za 5G mrežu.

Samo raspisivanje aukcije, kako je istakao i ministar Jovanović, sačekaće završetak javne rasprave o Pravilniku koji bi, između ostalog, trebalo da definiše i pravila nadmetanja za frekvencije. Pre dve godine, kada se takođe očekivalo skoro raspisivanje aukcije, rečeno je da bi Pravilnik trebalo da propiše i minimalnu cenu za deo frekcencijskog spektra koji će biti na aukciji, kao i broj dozvola koji će biti izdat.

Inače, tokom 2021. godine Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge RATEL raspisala je javni poziv operatorima da se prijave za korišćenje određenih radio frekvencija, a interesovanje su tada iskazala četiri operatora – SBB, Telekom, Telenor (danas Yetttel) i A1.

Kada je reč o samoj infrastrukturi, procenjuje se da je za potpunu pokrivenost Srbije 5G mrežom potrebno 6.000 baznih stanica. Telekom Srbija je, takođe, od Evropske investicione banke dobio kredit od 70 miliona evra za širenje 4G i uvođenje 5G mreže.

Šta će biti kada 5G mreža bude lansirana?

Stručnjak za digitalnu imovinu u Diplo fondaciji Arvin Kamberi za Biznis.rs ocenjuje da je sjajno što ponovo čujemo priče o lansiranju 5G mreže u Srbiji.

„Krovni zakon je konačno usvojen, a sada će na javnoj raspravi biti i podzakonski akti koji određuju način kako bi se mreža razvijala, kao i sam proces aukcije spektra. Posle procesa licitacije, do samog uspostavljanja mreže će verovatno proći više od godinu dana, ako sve ide po planu“, smatra naš sagovornik.

Naglašava da značaj razvoja 5G mreže treba posmatrati šire od same brzine „skidanja“ podataka za korisnike mobilnih telefona.

„Jednom kada bude lansirana, 5G mreža će značajno doprineti konkurentnosti našeg tržišta. Ona nudi sjajne mogućnosti za online kontrolu velikih sistema, ali i autonomnih sistema koji su, zasigurno, budućnost razvoja“, objašnjava Kamberi za Biznis.rs i dodaje da industrija nije jedina koja će osetiti prednosti mreže nove generacije.

„Zamislite ‘pametni grad’ koji u svakom trenutku zna gde se nalazi svaki autobus javnog prevoza, šalje informacije o slobodnim parking mestima u realnom vremenu dok se vrtite automobilom tražeći mesto, javlja koja sijalica je prestala da radi u uličnom osvetljenju ili obaveštava o svim promenama u vazduhu, vodi, javnom prostoru“, napominje naš sagovornik.

Uveren je, zato, da je izuzetno važno da se svi zainteresovani priključe javnoj raspravi o Pravilniku, da bi dobili najbolje rešenje koje će biti implementirano.

Sutra: Razvoj 5G mreže u većem delu sveta još uvek u povoju, Azija prednjači u broju korisnika