Da li su frilenseri koji imaju Payoneer naloge vidljivi za Poresku upravu?

Dok ne startuje novi portal za samooporezivanje frilensera, najveći broj radnika na internetu razrešava nedoumice oko korišćenja i plaćanja poreza na novac koji dobijaju na virtuelne devizne račune.

Najčešće korišćena platforma je Payoneer, koja je prevashodno namenjena fizičkim licima, ali nalog mogu otvoriti i pravna lica. U zavisnosti od domaćih propisa, odnosno zakonodavstva, poreski tretman, kao i „legalnost“ otvaranja naloga na ovoj platnoj platformi, razlikuje se od zemlje do zemlje. Ono što je prednost korišćenja Payoneer naloga za privrednike je što ovakav vid naplate podrazumeva značajno niže troškove transakcija nego kod poslovnih banaka.

Međutim, kada je reč o oporezivanju novca koji dobijate na račun otvoren na ovakvoj platfromi, isti je poreski tretman kao da su sredstva primljena preko računa poslovnih banaka.

Iz udruženja računovođa i revizora južne Srbije (AAAS) u razgovoru za Biznis.rs kažu da poreski tretman novčanih sredstava koje neko prima preko ove platforme zavisi od statusa samog primaoca, odnosno da li je on u statusu frilensera ili je u svojoj zemlji registrovan za obavljanje privredne delatnosti u formi preduzetnika, ili možda poslove obavlja preko registrovanog privrednog društva.

“Odnedavno je u Srbiji Poreska uprava počela da kotroliše devizne prilive preko ove i sličnih platformi, a sve u cilju suzbijanja rada na crno, odnosno u nameri da prihode ostvarene na taj način oporezuje. Frilenseri koji nemaju registrovanu delatnost od ove godine imaju dva modela oprezivanja koji su im na raspolaganju, biraju jedan od njih vodeći se prevashodno iznosom prihoda i na taj način dolaze do poreske osnovice i iznosa poreza koji moraju platiti na ime prihoda koji su ostvarili u toj godini”, objašnjavaju iz AAAS.

Bitno je napomenuti da frilenseri koji dobijaju novac preko ovakvih platformi moraju sami prijaviti prihode Poreskoj upravi, jer virtuelne platforme nemaju nikakve veze sa prijavama poreza.

U slučaju da je delatnost registrovana i kada je Payoneer nalog povezan sa deviznim računom u poslovnoj banci, odnosno u situaciji kada preduzetnik ili privredno društvo ovu platformu koristi isključivo kao posredinka za plaćanje i prijem novca iz inostranstva, poreski tretman prihoda nije ništa drugačiji u odnosu na sredstva koja su legla na devizni račun u poslovnoj banci.

Kada je reč o korišćenju Payoneer naloga za transakcije među pravnim licima, naši sagovornici kažu da se nalog može koristiti u našoj zemlji za transakcije između naših i firmi u inostranstvu, ali za sada ne samostalno, već isključivo ukoliko je on povezan za već postojeći devizni račun u nekoj od poslovnih banaka.

Podsetimo, portal za prijavu poreza frilensera trebalo bi da bude spreman tokom drugog kvartala ove godine, a u funkciji od maja. U prvoj fazi za frilensere će biti otvoreni informativni sadržaji i mogućnost otvaranja naloga, a u drugoj i mogućnost prijave na obavezno socijalno osiguranje povezivanjem portala frilenseri sa portalom CROSO, kao i ono najvažnije – mogućnost podnošenja poreske prijave.

Iako je već sada moguće podneti poresku prijavu za prvi kvartal, preporuka je da se ipak sačeka pokretanje portala, jer kad god se ostvari prihod radnici na internetu mogu da ga prijave preko portala, pošto je to brže i jednostavnije.

S obzirom na to da bi porez za prvi kvartal trebalo da prijave do kraja aprila, ostavljena je mogućnost da frilenseri sačekaju početak rada portala (kada bude lansiran imaće 30 dana da podnesu prijavu).

Šef Jedinice za odnose s javnošću u NALED-u Ivan Radak nedavno je za Biznis.rs rekao da ako portal bude u funkciji u maju ili junu to znači da će biti u kašnjenju za prvo tromesečje, ali Ministarstvo finansija, odnosno Poreska uprava, neće računati kamatu za kašnjenje, odnosno smatraće da je prijava frilensera blagovremena.