Đikić: Implementacija Zajedničkog regionalnog tržišta apsolutni prioritet
3.11.2022 15:43 Autor: Redakcija Biznis.rs 2
Govoreći na Samitu Zapadnog Balkana pod pokroviteljstvom Berlinskog procesa, direktor CEFTA Sekretarijata Emir Đikić predstavio je u Berlinu ključne odluke, fokusirajući se na mere koje pružaju direktne koristi za građane i preduzeća.
On je čestitao liderima zemalja Zapadnog Balkana i Veću za regionalnu saradnju na potpisivanju tri sporazuma o mobilnosti i pozvao na ubrzanje procesa usvajanja sporazuma postignutih u okviru CEFTA-e.
„CEFTA je implementaciju Zajedničkog regionalnog tržišta postavila kao apsolutni prioritet. Do danas smo završili rad na četiri nove odluke Zajedničke komisije koje čekaju usvajanje”, izjavio je Đikić.
Stručnjaci CEFTA strana blizu su zaključivanja pregovora o još šest dodatnih sporazuma kojima se ispunjavaju obećanja koja su lideri Zapadnog Balkana dali 2020. godine – obećanja o priznavanju sertifikata, dozvola i licenci za inženjere, turističke agencije, turoperatore, proizvođače i trgovce medom.
Direktor CEFTA Sekretarijata je naveo niz odluka koje su u ili potpunosti usaglašene ili veoma blizu završetka usaglašavanja, ali im nedostaje najvažniji korak – usvajanje od Zajedničkog komiteta:
– Odluka o olakšavanju elektronske trgovine koja će podržati naša mala i srednja preduzeća koja se bave prodajom putem interneta, pojednostavljujući zakone i propise za prodaju na celom CEFTA tržištu.
– Odluka o uslugama dostave paketa među članicama i Odluka o sprečavanju neopravdanog geoblokiranja, čime bi se osigurao isti nivo zaštite potrošača, transparentnost cena i uklanjanje neopravdanih praksi geoblokiranja za milione ljudi koji kupuju putem interneta.
– Odluka o priznavanju AEOS programa, koji bi pouzdanim CEFTA kompanijama omogućili izvoz po pojednostavljenim carinskim procedurama.
Đikić je podsetio na uspeh proširenja Zelenih traka sa Grčkom i Plavih traka sa Italijom, što ne bi bilo moguće bez partnerstva CEFTA-e sa Transportnom zajednicom i podrške RCC-a i Evropske komisije.
„Srećni smo što je probijen led i što je još država članica EU izrazilo interes za pridruživanjem. Zelene trake su važan podsetnik da region može ponuditi inovativna rešenja koja se mogu proširiti i na EU”, izjavio je direktor CEFTA Sekretarijata.
Đikić je čestitao liderima Zapadnog Balkana i Veću za regionalnu saradnju na potpisivanju sporazuma o mobilnosti i najavio ovogodišnju konferenciju CEFTA Week koja će se održati u Briselu 9. decembra, kada CEFTA tradicionalno vrši pregled aktuelnog predsedavanja (Moldavija) i predstavlja zemlju koja će predsedavati CEFTA-om naredne godine (Crna Gora).
CEFTA je sporazum o slobodnoj trgovini, potpisan 2006. godine, koji pokriva šest zapadnobalkanskih zemalja i Moldaviju. Zajednički komitet je upravljačko telo CEFTA sporazuma, osnovano Sporazumom i sastavljeno od predstavnika svih strana. Sekretarijat CEFTA-e je telo uspostavljeno Sporazumom da podrži Zajednički komitet u realizaciji CEFTA Agende.
Pročitajte još:
Zajednički regionalni akcioni plan tržišta 2021-2024. je strateški okvir za ekonomsku integraciju Zapadnog Balkana, koji su podržali njegovi lideri 2020. godine, pod pokroviteljstvom Berlinskog procesa.
CEFTA je dobila zadatak da isporuči mere koje omogućavaju slobodno kretanje roba i usluga u skladu sa EU i međusobne mere. Potpuna implementacija ekonomske integracije u regionu može doneti dodatni rast BDP-a do 6,7 odsto.
Novi broj magazina „Biznis.rs” donosi brojne ekskluzivne poslovne priče, intervjue i dešavanja iz regiona i sveta…
BIJUTI27
3.11.2022 #1 AuthorU Srbiji i regionu gde ne postoje demokratija, vladavina prava, zastita prava i sloboda i drugo, sasvim jasno i ocigledno ne mogu da postoje ni slobode kretanja (robe, usluga, finansija, radne snage i informacija). Umesto toga postoji centralno planska ekonomija nasledjena u komunizmu kamuflirana gomilama i gomilama zakona i propisa koji se jure(formalno)i sluze da se medjunarodnim organizacijama i zajednici pokaze kako je to sve regulisano… 🙃
VERA
4.11.2022 #2 AuthorSporazum o slobodnoj trgovini, potpisan 2006. godine, koji pokriva šest zapadnobalkanskih zemalja i Moldaviju a da li će to biti održivo.