Država duguje 36,2 milijarde evra, najviše se zadužila u evro i dinarskim obveznicama

Aktuelni izveštaj Uprave za javni dug obelodanio da je država na kraju 2023. godine dugovala ukupno 36,2 miiljarde evra, a da je najviše bila zadužena u obveznicama.

Najveći deo duga je u evroobveznicama, a ukupan iznos tog zaduženja je na dan 31. decembar 2023. godine iznosio 8,94 milijarde evra. Još 1,93 milijarde evra duga je u dugoročnim hartijama od vrednosti dok se putem dinarskih obveznica država zadužila za 7,17 milijardi evra.

Prema saopštenju Uprave za javni dug, učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-a na kraju decembra 2023. godine iznosi 52,3 odsto, a učešće javnog duga sektora države u BDP-u iznosi 52,7 odsto.

„Javni dug centralnog nivoa vlasti u decembru 2023. godine u odnosu na novembar povećan je za 60,7 milijardi dinara i iznosio je 4.236,1 milijardu dinara ili 36,2 milijarde evra“, istaknuto je u saopštenju.

Takav trend poklapa se sa plasiranjem nove dinarske državne obveznice na domaćem tržištu – takozvane EXPO obveznice.

Država je u oktobru 2023. godine plasirala prvu tranšu emisije čija je ukupna vrednost 110 milijardi dinara, da bi do kraja te godine samo od osmogodišnjih EXPO obveznica prikupila blizu 43 milijarde dinara.

Kada je reč o evroobveznicama Srbije, na međunarodnom tržištu u prometu su hartije iz osam emisija, koje dospevaju između 2027. i 2036. godine, a prinosi se kreću od 4,473 odsto do 6,135 odsto.

Rang lista poverilaca Srbije, s obzirom na poslednje informacije Uprave za javni dug izgleda tako da su na samom vrhu kupci evro i dinarskih obveznica.

Kada je reč o evroobveznicama, treba imati na umu da taj pojam ne označava samo obveznice u evrima, već sve obveznice izdate u stranoj valuti.

Zato je iz tabele Uprave za javni dug vidljivo da su među prvih 10 poverilaca Srbije na osmom mestu vlasnici još jedne državne hartije – državne dugoročne hartije u evrima.

Primera radi, takva je emisija obveznica ukupne vrednosti 340 miliona evra prodata direktnom pogodbom 2022. godine.

Među najveće poverioce Srbije i dalje spadaju strane vlade, kojima smo na kraju 2023. dugovali 3,22 milijarde evra, ali i poslovne banke, kod kojih je država podigla ukupno 2,84 miijarde evra kredita.

Zanimljivo je bilo i na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti, na kome je ukupan promet tokom 2023. godine iznosio 211,8 milijardi dinara, a od čega 88,6 odsto čini promet dinarskih hartija od vrednosti.

„U decembru 2023. godine, ukupan promet na sekundarnom tržištu dinarskih hartija od vrednosti iznosio je 10,4 milijardi dinara, dok je promet hartija denominovanih u evrima imao protivvrednost od 5,1 milijardi dinara. U odnosu na novemabar, u decembru 2023. godine, zabeležen je pad trgovanja u ukupnom prometu“, ukazala je Uprava za javni dug.

Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju decembra 2023. godine, inače, iznosi 78,3 odsto, a najveći udeo je u evrima (57,7 odsto), dok je 21,7 odsto duga u dinarima.