Ekonomisti Raiffeisena ne vide rast kamata, ali očekuju mere protiv sekundarne inflacije

Ekonomisti Raiffeisen Banka objavili su da zasada ostaju pri scenariju da će Narodna banka Srbije (NBS) zadržati kamatnu stopu nepromenjenu, s obzirom na značajne rizike usporavanja ekonomije.

Očekuju, međutim, da će centalna banka intenzivnije koristiti ostale instrumente, pored deviznih intervencija, sa ciljem uticaja na likvidnost finansijskog sistema i količinu novca u opticaju.

NBS je značajno promenila svoje smernice za pravac budućih monetarnih odluka, potvrđujući da će se pridržavati oprezne monetarne politike, uz naglašavanje da će ostati posvećena održavanju relativne stabilnosti deviznog kursa, navodi se u poslednjem ekonomskom izveštaju.

„Ako proceni da rast svetskih cena nafte ima izraženije sekundarne efekte na druge cene preko inflacionih očekivanja, NBS će reagovati svim raspoloživim instrumentima“, citiraju analitičari Raiffeisena navode NBS i ističu važnost ovog stava.

Izvršni odbor NBS je na poslednjoj sednici u maju odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto, odnosno na nivou koji nije menjan od septembra 2024. godine. Naredna sednica na kojoj će se odlučivati o visini referentne kamate zakazana je za 11. jun.

Inflacija hrane i dalje moguća

U izveštaju Raiffeisen Banka se navodi da je odluka NBS o zadržavanju nepromenjne referentne kamatne stope bila podržana i dalje niskom inflacijom (april: 3,3 odsto međugodišnje) koja se kreće unutar inflacionog koridora (3 +/- 1,5 p.p). NBS očekuje umeren rast inflacije u budućnosti, podržan rastućim cenama nafte i, posledično, prelivanjem na domaće cene, kao i niskom bazom od septembra.

Ipak, NBS procenjuje da će povećanje maloprodajnih cena biti kratkotrajno, tako da će vrhunac biti dostignut do kraja ove, odnosno do početka 2027. godine. NBS je potvrdila svoje očekivanje da se značajno povećanje cena, nakon isteka odluke o ograničenju marže od 20 odsto u februaru, ipak nije desilo.

Međutim, ekonomisti ove banke smatraju da je pretnja po rast cena hrane i dalje prisutna, uglavnom primarnih proizvoda, zbog promenljivih klimatskih uslova i niskih infrastrukturnih investicija u poljoprivredi, dok će cene prerađene hrane ostati stabilne, ali samo još neko vreme.

Navodeći da njihova prognoza za rast inflacije u ovoj godini ostaje na nepromenjnih 6,1 odsto, istakli su da cene ostaju relativno stabilne zahvaljujući pregovorima o preuzimanju trgovinskih lanaca, što podstiče sve igrače da se fokusiraju na to kako će nova konkurencija delovati u pogledu cena, umesto da povećavaju cene, ali i novom Zakonu o trgovačkim praksama koji indirektno onemogućava česte i nenajavljene korekcije cena.

Pritisci na inflaciju dolaze pre svega od očekivanja da će cene nafte na globalnim tržištima ostati povišene tokom cele godine, što će uticati na rast cena robe i usluga, i očekivanog rasta cena hrane, kako primarnih proizvoda zbog promenljivih klimatskih uslova, tako i cena roba zbog naglog rasta cena industrijskih proizvođača i rasta uvoznih cena.

U ekonomskom izveštaju banke se podseća da su cene industrijskih proizvođača porasle na 6,4 odsto međugodišnje u aprilu, nakon rasta od 4,3 odsto u martu i 0,5 procenata u februaru, što odražava rast cena energenata. I na kraju, rast inflacije će biti podržan baznim efektom od septembra. Ostavlja se mogućnost da inflacija ipak bude niža u odnosu na projekciju u scenariju bolje poljoprivredne sezone, stabilizacije cena nafte na nižim nivoima i vrlo umerene korekcije cena roba, zbog čega se ostavlja mogućnost korekcije projekcije od 6,1 odsto.

NIS i EXPO 2027 drže rast BDP-a

Kada je reč o projekcijama za rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini, u izveštaju je navedeno da one ostaju na ranije planiranih 2,4 odsto, uz mogućnost da rast bude viši ako prevagne pozitivan uticaj faktora rasta u prvom kvartalu, ali i da bude niži u scenariju da moreuz Ormuz ostane zatvoren još neko vreme.

Analitičari navode da realni indikatori za prvi kvartal pokazuju snažan oporavak industrijske proizvodnje, prometa u trgovini i rast BDP-a od čak tri odsto međugodišnje, a dobri rezultati u martu nakon jako slabog sentimenta u januaru i februaru rezultat su, na prvom mestu, obnovljenog procesa prerade nafte u Rafineriji Pančevo.

Rezultatima su doprineli i intenzivirani radovi na projektu EXPO 2027, kao i proizvodnja/izvoz električnih vozila.

Iako će obnovljen proces prerade nafte u NIS-u i infrastrukturni projekti u vezi sa projektom EXPO 2027 imati pozitivan efekat na rast BDP-a i u narednim kvartalima, treba imati na umu da se energetski šok obično mnogo brže odražava na inflaciju nego na industriju i BDP.

To znači da bi uticaj na BDP mogao postati vidljiviji u narednim kvartalima, usled očekivano produženog ciklusa visokih cena nafte i naftnih derivata, čak i u scenariju dogovora o završetku rata u Iranu, ocenjuju ekonomisti ove banke.

Dvocifren rast prometa u trgovini na malo od 14 odsto u martu u dobroj meri je psihološke prirode i uglavnom je bio usmeren na robu koja je potencijalno deficitarna ili joj preti značajan rast cena zbog čega se u izveštaju navodi da se ne očekuje ovako visok rast nadalje, iako će stope rasta ostati solidne usled rasta zarada i snažnog priliva doznaka iz inostranstva.