Farmaceutska industrija ruši rekorde – izvoz porastao najviše u pet godina

Srpska industrija osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata ostvarila je u prošloj godini najveći rast izvoza u poslednjih pet godina od skoro 40 odsto jer je u inostranstvu prodala robe za 613 miliona evra, odnosno za 172 miliona evra više nego u godini ranije.

To je za ovu industrijsku granu značajan rast u jednoj godini, s obzirom na to da podaci nekoliko godina unazad pokazuju znatno skromnija povećanja – u 2024. je iznosilo samo šest miliona evra, u godini pre 65 miliona evra, a u još jednoj godini iza 90 miliona evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Ono što, međutim, utiče na to da ovi rezultati padaju pomalo u drugi plan je činjenica da je uvoz takođe prilično porastao – sa oko 1,6 na 1,9 milijardi evra ili skoro za petinu. Zbog toga je deficit u trgovini ovim proizvodima povećan uprkos odličnom izvoznom rezultatu.

Farmaceutska industrija je jedan od strateški važnih sektora u pogledu doprinosa ukupnoj industrijskoj proizvodnji, izvozu i inovacionom potencijalu privrede.

Kao važan deo šireg ekonomskog sistema, delatnosti farmacije i medicine doprinose stabilnosti zdravstvenog sistema, razvoju domaće proizvodnje i jačanju konkurentnosti privrede kroz kontinuirana ulaganja u kvalitet, bezbednost i dostupnost lekova i medicinskih proizvoda.

Šest odsto ukupnog uvoza

Prema podacima Privredne komore Srbije, celokupan izvoz farmaceutskih i medicinskih proizvoda i preparata u 2025. godini dostigao je 925 miliona evra, što predstavlja rast od 30 odsto u odnosu na godinu ranije i dostiže 2,8 odsto ukupnog izvoza. Stopa po kojoj ovaj izvoz raste u poslednjih pet godina iznosi prosečno 19 odsto.

Uvoz je u prošloj godini porastao za 16 odsto i dostigao 2,6 milijardi evra, čineći 6,2 odsto ukupnog uvoza. Prosečan godišnji rast uvoza u istom petogodišnjem periodu iznosi 9,7 odsto.

Iako procentualno izvoz raste brže od uvoza, deficit se produbljuje jer u apsolutnim iznosima uvoz raste mnogo više zbog visoke osnove. Manjak u trgovini farmaceutskim i medicinskim proizvodima dostigao je u 2025. godini 1,6 milijardi evra.

Dve trećine izvoza čine osnovni farmaceutski proizvodi i preparati, jednu petinu medicinski i stomatološki instrumenti i materijali, 12 odsto otpada na parfeme i toaletne preparate, dok skromnih dva odsto čini izvoz elektromedicinske opreme. Slična struktura prisutna je i na uvoznoj strani.

Podaci Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) pokazuju da je proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata u prošloj godini bila za 3,1 odsto niža nego u 2024.

U januaru se tendencija smanjenja dodatno produbila padom od 13,4 odsto, dok je februar doneo rast od 9,3 odsto, pa je proizvodnja u prva dva meseca ove godine bila na nivou 98,3 odsto u odnosu na isti period prošle.

Zalihe veće, kao i cene

Poslednji podaci o zalihama pokazuju da su se krajem prošle godine povećale. U novembru 2025. godine u poređenju sa novembrom 2024. zalihe gotovih proizvoda u proizvodnji farmaceutskih proizvoda i preparata bile su veće za 3,8 odsto. Ukoliko se posmatra novembar 2025. u odnosu na prosek 2024. godine, zalihe su bile veće za 5,6 procenata.

Cene u proizvodnji osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata su u prošloj godini povećane za 0,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, a rast je nešto ubrzao na samom kraju godine pa je u decembru dostigao 1,1 odsto.

Da je proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata jedan od vitalnijih delova prerađivačke industrije govori i podatak da je u trećem kvartalu 2025. godine registrovano dvocifreno povećanje broja zaposlenih od 10,2 odsto, pa je sektor zapošljavao 5.717 radnika.

U zdravstvenoj delatnosti zabeleženo je ukupno 138.609 zaposlenih, što je za 0,9 odsto više u odnosu na isti kvartal prethodne godine, dok je u delatnosti socijalne zaštite sa smeštajem zaposleno 10.618 ljudi, što je rast od 2,8 odsto. U ukupnoj zaposlenosti broj zaposlenih u farmaceutskoj i medicinskoj delatnosti učestvuje sa 6,7 odsto.

Prosečna zarada isplaćena u oblasti proizvodnje osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata bila je za 39,2 odsto veća u odnosu na republički prosek i iznosila je 207.132 dinara. Ostvaren je nominalni rast od 6,7 odsto, a u istom periodu zarade su u navedenoj oblasti realno porasle za 2,5 odsto.

Prosečne zarade su više od proseka i u zdravstvenim delatnostima (za 6,8 odsto), dok je u delatnosti socijalne zaštite sa smeštajem prosečna zarada niža od republičkog proseka za 27,5 procenata.

Svaka treća kompanija iz farmaceutske industrije smatra da će prvi kvartal ove godine doneti još bolje rezultate, a svaka četvrta očekuje veći promet dok skoro 60 odsto kompanija smatra da se uslovi neće bitnije promeniti. Polovina ne očekuje povećane prihode, pokazuju rezultati ankete PKS o poslovnoj aktivnosti domaće privrede.

Ipak, i pored povećanog optimizna po pitanju poboljšanja poslovanja, samo 12 odsto kompanija planiralo je nova zapošljavanja na početku 2026.

Farmacija i medicinska delatnost se suočavaju sa izazovima koji uključuju složen regulatorni okvir, pritiske na cene lekova i promene u globalnim lancima snabdevanja, ali istovremeno poseduje značajan razvojni potencijal kroz razvoj inovativnih i generičkih lekova, unapređenje istraživačko-razvojnih kapaciteta, primenu savremenih tehnologija i digitalizacije i jačanje domaće proizvodnje i izvoza, navodi se u biltenu PKS.

Ko su najveći proizvođači?

Vršački Hemofarm je lider u proizvodnji farmaceutskih proizvoda u Srbiji koji beleži konstantan rast. Ukupni prihodi kompanije su porasli sa 53 milijarde dinara u 2022. godini na 64 milijarde dinara u 2024. Ukupni rashodi rasli su približno istim tempom, sa 48 na 59 milijardi dinara u istom periodu, pokazuju podaci bonitetne kompanije CompanyWall.

Neto dobitak je u 2024. godini iznosio 4,7 milijardi dinara. EBITDA je iznosila 8,7 milijardi dinara. Kratkoročne obaveze smanjene su za oko četiri milijarde dinara, dok su dugoročne blago povećane za oko 300 miliona dinara.  

Kompanija je u 2024. povećala broj zaposlenih na 3.478. Prosečna bruto plata po zaposlenom iznosi skoro 265.000 dinara.

Beogradska Galenika je u 2024. godini blago smanjila ukupne prihode za oko milijardu dinara, na 11,6 milijardi dinara, ukupni rashodi su za skoro isto toliko povećani, pa je profitabilnost blago smanjena na 1,1 milijardu dinara. EBITDA je iznosila dve milijarde dinara.

S obzirom na to da je reč o kompaniji koja se još uvek nalazi u fazi intenzivnog investiranja ne čudi rast i kratkoročnih i dugoročnih obaveza za ukupno oko dve milijarde dinara, ali ono što može da zabrine je nagli rast potraživanja po osnovu prodaje za oko milijardu dinara, na skoro četiri milijarde.

Podaci pokazuju da je Galenika za dve godine sedam puta povećala prihod od prodaje robe u inostranstvu, sa 51 na 357 miliona dinara, dok domaće tržište ostaje baza prihoda sa 7,6 milijardi dinara od usluga. Prodaja robe na domaćem tržištu je duplirana u 2024.

Kompanija je za dve godine povećala broj zaposlenih sa 697 na 752, a prosečna bruto plata po zaposlenom iznosi 281.000 dinara.

Zdravlje iz Leskovca već nekoliko godina posluje sa gubitkom koji je u 2024. godini iznosio 167 miliona dinara. Ukupni prihodi i ukupni rashodi su ostali na približnom nivou kao i godinu ranije i kreću se oko 3,7 milijardi dinara.

Kompanija je u približno istom iznosu od oko 400 miliona dinara povećala kratkoročne i smanjila dugoročne obeveze, dok su potraživanja po osnovu prodaje znatno smanjena.

Broj zaposlenih povećan je sa 313 na 366 za dve godine, a prosečna bruto plata po zaposlenom je u 2024. godini blago smanjena, na 210.000 dinara.

Analiza finansijskih rezultata pokazuje da se Zdravlje nalazi u fazi investicija i operativnog restrukturiranja. Kompanija beleži rast prihoda, ali se bori sa profitabilnošću i povećanim zaduživanjem.

Kompanija beleži konstantan rast prihoda od prodaje roba i usluga na inostranom tržištu, dok se prihodi sa domaćeg tržišta smanjuju. Troškovi za zarade stalno rastu dok troškovi amortizacije padaju, što može značiti da je ciklus velikih ulaganja u opremu pri kraju ili da je imovina većim delom otpisana.

Dug u odnosu na EBITDA je skočio na 6,39, što je visok nivo zaduženosti, a kamate postaju sve veće opterećenje za poslovanje.