Glavna odlika budžeta su „snažne rashodne mere“

Iako predloženi rebalans predviđa umereno smanjenje budžetskog deficita sa 3,3 na 2,8 odsto BDP-a, njegova glavna odlika su nove i snažne rashodne mere, ocenio je Fiskalni savet u rezimeu ocena predloga rebalansa budžeta za 2023. godinu.

Fiskalni savet je takođe ukazao da tekuću godinu obeležavaju visoka inflacija i nizak privredni rast zbog čega je ekonomski veoma izazovna, ali i da su, uprkos nepovoljnom makroekonomskom okruženju, fiskalni trendovi bili „relativno dobri i znatno povoljniji od očekivanja“.

Blaga zima, globalni pad cene energenata i povećana proizvodnja EPS-a doveli su do toga da se budžetski troškovi za finansiranje urušenog domaćeg energetskog sektora gotovo prepolove u odnosu na plan, povećani su prihodi od akciza na naftne derivate dok je naplata poreza na dobit bila neočekivano velika s obzirom na to da su pojedini segmenti privrede zabeležili rekordan profit u 2022. godini, konstatuje Fiskalni savet, navodeći kao primer NIS, koji je ostvario šest puta veću dobit od proseka u poslednje tri godine.

„Promene na javnim prihodima i javnim ashodima rezultirale bi, da nema rebalansa, snažnim i poželjnim umanjenjem fiskalnog deficita s planiranih 3,3 odsto BDP-a na ispod 1,5 odsto BDP-a, odnosno smanjile bi zaduživanje zemlje za oko 1,3 milijarde evra u odnosu na prvobitni budžetski plan. Međutim, Vlada je umesto toga rebalansom uvela nove i snažne rashodne mere čime su fiskalni deficit i zaduživanje države gotovo vraćeni na prvobitno planirani nivo“, upozorio je Fiskalni savet.

Prema njihovoj oceni, glavne od tih mera su poveća subvencija za poljoprivredu, vanredno povećanje penzija, povećanje zarada za zaposlene u obrazovanju i delu zdravstva i jednokratna isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti.

„Dobra strane predloženog rebalansa je to što se osnovni fiskalni tokovi ipak nisu otrgli kontroli. Planirani budžetski deficit od 2,8 odsto BDP-a jeste nesporno visok… ali se ne može oceniti kao alarmantan“, istakao je Fiskalni savet.

Obrazlažući takvu ocenu, članovi Saveta naveli su da je tačno da rebalans neposredno vodi povećanju javnog duga u 2023. od skoro dve milijarde evra, ali da će BDP u evrima zbog visoke inflacije i stabilnog kursa „imati još brži rast“ pa se učešće javnog duga u BDP neće povećavati, a čak će se, kako su istakli, i blago umanjiti.

„Načelno je dobro i to što se zadržavaju veoma visoka izdvajanja za javne investicije koje će na nivou opšte države iznositi više od sedam odsto BDP, ali ipak skrećemo pažnju na još uvek nerazjašnjena pitanja izbora prioritetnih projekata“, ukazali su članovi Saveta.

Sa druge strane, upozoravaju da predloženi rebalans donosi „više ekonomski loših i upitnih promena“ i ocenjuju da nove rashodne mere nisu ekonomski efikasne i socijalno opravdane, i da se zbog toga stiče utisak da su nove mere dizajnirane po ad-hoc principu, bez neophodnih ekonomskih analiza o njihovoj svrsishodnosti.

„Problemi u poljoprivredi nisu na vreme prepoznati, a rešenja koja se sada nude su skupa i upitne efikasnosti. Takođe, vanrednim i arbitrarnim povećanjem penzija prekršena su zakonski definisana fiskalna pravila, što je veoma opasno. Nastavlja se i s veoma lošom praksom neselektivnih novčanih isplata određenim grupama stanovnika„, upozorili su iz Fiskalnog saveta i zaključili da nove ekonomske mere koje donosi rebalans nisu primerene ekonomskim problemima s kojima se suočava Srbija.

„Podela novca svim građanima određenog uzrasta (i to iz zaduživanja) ne samo što je po definiciji rasipna i loše targetirana socijalna politika, već ona ekonomski deluje inflantorno. Zbog toga je njen krajnji uticaj na socijalno najugroženije segmente stanovništva u najmanju ruku upitan. Slično se može reći i za predviđeno povećanje akciza. Ono ne samo što po svojoj prirodi ima recesivan uticaj na privredu, već i neposredno dovodi do rasta cena – što onda direktno smanjuje životni standard građana Srbije“, upozorili su iz Fiskalnog saveta.

Posebno su istakli „zabrinjavajući“ pad naplate PDV-a koji, prema oceni Saveta, „može da nagovesti ozbiljne strukturne probleme u funkcionisanju Poreske uprave“. Vladu Srbije su pozvali da ojača ljudske resurse kojima raspolaže Poreska uprava, „jer je to jedna od najvažnijih institucija za uspešno funkcionisanje čitavog sistema javnih finansija“.

„Predloženi rabalans pati od već uobičajenog manjka transparentnosti. Na primer, nije objašnjeno zašto se transferi Gradu Beogradu za izgranju metroa smanjuju čak za osam puta u odnosu na prvobitni budžetski plan (sa 30 na četiri milijarde dinara), zašto se državni rashodi za ekproprijaciju smanjuju za oko 30 odsto niti je obrazloženo zašto su troškovi izgradnje sportskih stadiona sad porasli za oko pet milijardi dinara“, ukazali su članovi Fiskalnog saveta u rezimeu ocena predloženog rebalansa.

Posebno su izdvojili podatak da su sredstva za zaštitu energetski ugroženog kupca rebalansom prepolovljena sa četiri na dve milijarde dinara i naglasili da je potrebno objašnjenje zbog čega se ovaj važan program neuspešno realizuje.