Retrospektiva 2022: Infrastruktura

Godina velikih ulaganja i radova na saobraćajnicama

AnalizaInvesticijeIzdvajamoSrbija

5.1.2023 08:01 Autor: Marija Krsmanović 3

Godina velikih ulaganja i radova na saobraćajnicama Godina velikih ulaganja i radova na saobraćajnicama
U Srbiji je prošla godina protekla u realizaciji brojnih infrastrukturnih projekata, a posebno su bili aktivni radnici na saobraćajnim deonicama širom zemlje. Od početka... Godina velikih ulaganja i radova na saobraćajnicama

U Srbiji je prošla godina protekla u realizaciji brojnih infrastrukturnih projekata, a posebno su bili aktivni radnici na saobraćajnim deonicama širom zemlje. Od početka 2022. radi se i na rekonstrukciji aerodroma i modernizaciji pruga, ali i luka, a sudeći po najavljenim planovima, putevi će nastaviti da se grade i modernizuju i u 2023. godini.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastukture Goran Vesić početkom decembra je izjavio da Srbija ima stabilne finansije, zahvaljujući kojima je moguća realizacija kapitalnih projekata.

Konkretno, za ovo ministarstvo je iz budžeta za 2023. godinu predviđeno 288 milijardi dinara, od čega će, kako navodi ministar, najveći deo biti opredeljen za infrastrukturne projekte. 

Vesić je najavio nastavak radova na Moravskom koridoru, auto-putu “Miloš Veliki”, brzim saobraćajnicama Kraljevo–Novi Pazar, Surčin–Novi Beograd i Beograd–Zrenjanin–Novi Sad, Fruškogorskom koridoru, putu Kuzmin–Sremska Rača, kao i predstojeće ugovaranje deonice od Bubanj Potoka do Pančeva, gde je u planu i veliki drumsko-železnički most.

Dok čekamo da otpočnu radovi na svim tim projektima koji bi trebalo nas povežu, olakšaju svakodnevno funkcionisanje i „učine da raste naša ekonomija”, podsetimo se najvažnijih aktivnosti u godini za nama.

Foto: Pixabay.com

Deonica auto-puta “Miloš Veliki” od Preljine do Pakovraća

Krajem januara 2022. godine otvorena je deonica puta od Preljine do Pakovraća, koju su stručnjaci tada ocenili kao “najzahtevniju” na auto-putu “Miloš Veliki”.

Ova deonica povezuje Zlatiborski i Moravski okrug i na njoj se nalaze tri tunela, 32 mosta i 11 nadvožnjaka. Njena ukupna dužina je 30,9 kilometara, dok vrednost radova iznosi 450 miliona evra. U saobraćaj je pušteno 11,5 kilometara, a radovi na ostatku deonice još uvek su u toku. 

Gradnja gasovoda Niš–Dimitrovgrad

U februaru je počela gradnja gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske, a završetak radova očekuje se u oktobru 2023. godine. Ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz Srbiju i Bugarsku iznosi 170 kilometara, dok je njegov projektovani kapacitet 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Vrednost ovog projekta je 85,5 milona evra, od kojih je iz budžeta Srbije i sredstava preduzeća Srbijagas uloženo 11 miliona evra. 

Evropska investiciona banka (EIB) je za ovaj projekat dodelila kredit u iznosu od 25 miliona evra, dok najveći udeo u finansiranju ima IPA fond Evropske unije, koji je za gasovod opredelio 49,6 miliona evra bespovratnih sredstava.

Projektom je predviđeno da novi gasovod obezbedi dodatnih 80 odsto povećanja kapaciteta u odnosu na trenutne godišnje potrebe Srbije, što je oko 2,4 milijarde kubnih metara gasa.

Obnova i dogradnja graničnog prelaza Horgoš

U martu 2022. počela je obnova i dogradnja graničnog prelaza Srbije sa Mađarskom u Horgošu, a vrednost ugovorenih radova je 2,08 milijardi dinara.

Pored obnove određenih postojećih objekata, ovim projektom je predviđena i izgradnja dve nove saobraćajne trake za putnička vozila i dve za teretni saobraćaj. Takođe, očekuje se da će reorganizacijom biti obezbeđene i dve trake za autobuse.

Granični prelaz Horgoš / Foto: Uprava carina

Novi terminal Aerodroma Nikola Tesla

U aprilu je zvanično počeo da radi deo novog terminala Aerodroma Nikola Tesla. Kako je tada najavila kompanija Vinci, modernizacija aerodroma treba da omogući da do kraja 2043. godišnji kapacitet bude 15 miliona putnika godišnje.

Novoizgrađeni Terminal C ima površinu od 13.600 kvadratnih metara, pet čekaonica za ukrcavanje, osam čekaonica sa avio-mostovima i ukupno 19 gejtova.

Otpadne vode 

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u aprilu je objavila da preduzeća koja ispuštaju otpadne vode imaju rok od tri godine da reše taj problem.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji ima 47 opština i gradova, od kojih gotovo polovina nije u funkciji, a ukupne investicije za zaštitu voda u Srbiji procenjuju se na 5,4 milijardi evra. 

Početkom decembra ministar Vesić je izjavio da će projekat “Čista Srbija”, koji obuhvata gradnju kanalizacija i fabrika za preradu otpadnih voda, u 2023. godini biti proširen na još 23 grada ili opštine.

Rekonstrukcija i modernizacija Luke Novi Sad

U maju 2022. započeta je rekonstrukcija i modernizacija Luke Novi Sad. Vlasnik luke DP World obavezao se da u nju uloži 30 miliona evra, pomoću kojih će biti izgrađen novi vertikalni kej, kontejnerski terminal i silos za žitarice.

Očekuje se da će izgradnja kontejnerskog terminala na ovom delu Dunava, koji je veoma značajan za razvoj logistike i privrede u Srbiji, biti završen za dve godine, a biće izgrađeno i devet silosa ukupnog kapaciteta 40.000 kubnih metara. Time će Luka Novi Sad po prvi put u istoriji ponuditi uslugu skladištenja, koja je takođe veoma značajna za razvoj agroindustrije.

Sadašnja Luka Beograd/Foto: Wikimedia Commons

Izgradnja vetroparka u Štolcu

U maju je takođe započeta gradnja vetroparka Kula 2 u Štolcu. Projekat su pokrenule kompanije MK Group i Fintel energija, a plan je da vetropark bude pušten u rad u martu 2023. godine.

Kako je tada naveo direktor kompanije MK Group Mihailo Janković, planirano je ovaj pogon godišnje proizvede 28,6 gigavat-časova struje, što je količina električne energije kojom će biti snabdevano 8.000 domaćinstava. Vrednost ovog projekta je 17,5 miliona evra.

Moravski koridor

Jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji – Moravski koridor – biće završen u naredne tri godine, najavio je doskorašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović.

Ovaj prvi digitalni auto-put sastoji se od tri deonice: Pojate–Kruševac, Kruševac–Adrani i Adrani–Preljina. U oktobru 2022. je za njegovu treću deonicu (Adrani–Preljina) raspisana javna nabavka za sprovođenje tehničkog pregleda.

Predmet tehničkog pregleda su radovi na izgradnji ove deonice Moravskog koridora, radovi na hidrotehničkom uređenju Zapadne Morave, radovi na izgradnji takozvanog Digitalnog koridora i radovi na izmeštanju instalacija – komunalne infrastrukture.

Sporazum o izgradnji brze pruge Beograd–Niš

Početkom decembra ministar finansija Siniša Mali najavio je u Skupštini Srbije potpisivanje sporazuma o izgradnji brze pruge Beograd–Niš–Preševo. Tom prilikom on je naveo i da bi vozovi koji se kreću brzinom od 200 kilometara na sat trebalo da počnu da prevoze putnike u narednim godinama.

Ovaj projekat je još 2021. godine najavljivan kao jedna od najvećih infrastrukturnih investicija, za koju je Evropska investiciona banka odobrila 1,1 milion evra. Pored toga, Srbija će od Evropske banke za obnovu i razvoj dobiti još 500 miliona evra. Ukupni troškovi za modernizaciju 230 kilometara ove pruge procenjuju se na skoro 2,8 milijardi evra.

  • BRANA19

    5.1.2023 #1 Author

    Neka bude bar nesto dobro i korisno.

    Odgovori

  • VOJKAN

    6.1.2023 #2 Author

    Nadamo se da će što pre doći do realizacije navedenog

    Odgovori

  • NATI29

    8.1.2023 #3 Author

    Sto se tice puteva i imfrastrukture dosta se uradilo i olaksalo samo nek nastave tako

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.