Građani u zalog sve više daju potraživanja, udele i imovinska prava

Bilbord, krava, žičara, umetnička slika, zlato, automobil, ali i budući rod pšenice, samo su neke od stavki koje mogu biti stavljene pod zalog za obezbeđivanje kredita.

U prva tri meseca 2024. godine, registrovano je 1.715 založnih prava na pokretnim stvarima i pravima, kojima su obezbeđena potraživanja u vrednosti od 3,6 milijardi evra.

Među založenim predmetima, 35,37 odsto, ili više od trećine čine prava potraživanja, udeli u privrednim društvima i druga imovinska prava.

Za razliku od ranijeg perioda, u kojem su najzastupljenija bila vozila, mašine i oprema, u poslednje tri godine beleži se konstantan rast upisanih založnih prava u kojima su predmet zaloge prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava. Tako da je sa 19,50 odsto u 2021. godini njihovo učešće u 2023. godini dostiglo čak 30,06 odsto.

U toku 2023. godine, ugovorna zaloga je činila 95,62 odsto svih registrovanih založnih prava, zakonska zaloga 2,14 odsto, sudska zaloga nastala u postupku izvršenja 2,07 odsto, dok založna prava nastala na osnovu ugovora sa predajom u državinu čine tek 0,17 odsto registrovanih založnih prava.

Dužnici redovno izmiruju obaveze

Među zalogodavcima registrovanim tokom 2023. godine, privredna društva čine 52,61 odsto, fizička lica su zastupljena sa 39,76 odsto, preduzetnici sa 6,34 odsto, dok 1,29 odsto predstavljaju lica koja ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija.

Relativno mali broj zabeležbi upisanih u 2023. godini upućuje na zaključak da dužnici u najvećem broju slučajeva uredno izmiruju obaveze i da su prinudna izvršenja na imovini, na kojoj je uspostavljeno založno pravo, relativno retka u praksi.

Kako se stiče založno pravo?

Založno pravo se stiče upisom u registar zaloge i na osnovu njega založni poverioci stiču pravo prvenstva u namirenju svog potraživanja iz vrednosti založenog predmeta, u slučajevima kada zalagodavac svoj dug ne izmiri u roku. Pravo prvenstva poverioca, koji je svoje založno pravo registrovao, određuje se prema vremenu prijema registracione prijave za upis založnog prava u Agenciji za privredne registre.

Založno pravo nastaje zaključenjem ugovora (ugovorno založno pravo), u izvršnom postupku – sporazumom pred sudom, prinudnim izvršenjem na osnovu izvršne ili verodostojne isprave (sudsko založno pravo) i u poreskom postupku, u postupku poreske kontrole, prinudne naplate poreske obaveze ili postupku odlaganja plaćanja poreske obaveze po zahtevu poreskog obveznika (zakonsko založno pravo).

Založno pravo je sredstvo obezbeđenja na pokretnim stvarima i pravima koje se konstituiše upisom u registar založnog prava.

Agencija za privredne registre (APR) vodi registar založnog prava, kao centralnu elektronsku bazu podataka o založnim pravima na pokretnim stvarima i pravima i ugovorima o prodaji sa zadržavanjem prava svojine do isplate cene u potpunosti, kao i sve promene registrovanih podataka, zabeležbe o započetom postupku namirenja, zabeležbe spora, kao i zabeležbe podataka o drugim činjenicama i dokumentima koji su od značaja za pravni promet, a koje su u vezi sa registrovanom zalogom, odnosno ugovorom o prodaji.

U registar se upisuju ugovori o zalozi bez predaje predmeta zaloge u državinu poverioca („bezdržavinska zaloga“), ugovori o zalozi sa predajom predmeta zaloge u državinu poverioca („ručna zaloga“), sudsko založno pravo koje nastaje u postupku prinudnog namirenja potraživanja i postupku obezbeđenja potraživanja koje sprovodi sud, zakonsko založno pravo koje nastaje u postupku obezbeđenja i namirenja poreske obaveze, ugovor o prodaji sa zadržavanjem prava svojine.

Kako su ranije za naš portal rekli iz APR-a podaci iz registra se objavljuju na internet stranici, pa se niko ne može pozivati na okolnost da mu podaci sadržani u bazi podataka registra nisu bili poznati. APR garantuje samo za podatke o registrovanim založnim pravima i ne može garantovati da na istim pokretnim stvarima i pravima ne postoje druga založna prava, koja nisu upisana u registar.