Građevinska dozvola za glavno postrojenje RHE Bistrica očekuje se 2027.

Projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica, najveće nove investicije Elektroprivrede Srbije (EPS), ulazi u intenzivniju fazu pripreme, a građevinska dozvola za glavno postrojenje očekuje se naredne godine.

U toku su istražni radovi, dok je za projekat podneto oko 250 zahteva za uslove i saglasnosti u poslednjih šest meseci. Tender za radove na glavnom postrojenju trebalo bi da bude raspisan 2027. godine, saopšteno je iz EPS-a.

Planirana snaga RHE Bistrica iznosi oko 660 MW, uz očekivanu godišnju proizvodnju od oko 1.600 GWh električne energije. Prema planovima EPS-a, elektrana bi trebalo da omogući sigurniju integraciju 1.500 MW novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, prenosi eKapija.

“Za Elektroprivredu Srbije izgradnja RHE Bistrica je najznačajnija investicija. To je prva reverzibilna HE koju Srbija gradi posle više od četiri decenije i najveći novi energetski kapacitet od oko 660 MW”, rekao je Predrag Mlađenović, pomoćnik izvršnog direktora za proizvodnju u EPS-u.

Veliki deo projektne dokumentacije je urađen, pribavljene su brojne saglasnosti i dozvole, a Vlada Srbije donela je rešenja o javnom interesu za eksproprijaciju zemljišta i objekata. Obezbeđeni su i lokacijski uslovi za glavno postrojenje.

“Samo u poslednjih šest meseci podneto je oko 250 zahteva za dobijanje uslova za različite vrste dozvola i saglasnosti pred nadležnim organima”, naveo je Mlađenović.

U narednom periodu očekuje se početak pripremnih radova, koji će obuhvatiti rekonstrukciju postojeće i izgradnju nedostajuće infrastrukture. Sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA) naredne godine trebalo bi da bude potpisan ugovor o zajmu, tokom specijalizovane izložbe EXPO 2027.

Nova brana na Uvcu i akumulacija od 108 miliona kubika

RHE Bistrica planirana je između reka Uvac i Lim. Na Uvcu, 7,5 kilometara nizvodno od postojeće brane Radoinja, predviđena je izgradnja brane Klak, sa akumulacijom zapremine 108 miliona kubnih metara vode. Kao donja akumulacija koristila bi se postojeća akumulacija Potpeć na Limu.

Projektom je predviđeno spuštanje kote gornjeg jezera sa prvobitno planiranih 813 na 810 metara, kako bi se sprečilo mešanje voda Uvca i Lima i omogućilo održivo vodosnabdevanje građana Priboja.

Izgradnja pristupnih puteva trebalo bi da unapredi infrastrukturu na području Priboja, Prijepolja i Nove Varoši. U EPS-u očekuju da će projekat doprineti i privrednom razvoju, turizmu i povratku mladih stručnjaka u ovaj kraj.

Dok se priprema izgradnja novog postrojenja, EPS podseća da je ove godine završio kompletnu revitalizaciju RHE Bajina Bašta, jedine reverzibilne hidroelektrane koja trenutno radi u Srbiji. U obnovu postrojenja, posle više od četiri decenije rada, uloženo je 35 miliona evra, a procenjeni novi životni vek elektrane iznosi 30 do 40 godina.

Sa dva agregata i ukupnom snagom od 614 MW, Bajina Bašta predstavlja važan oslonac elektroenergetskog sistema, posebno zbog mogućnosti skladištenja energije i njenog korišćenja u periodima povećane potrošnje.

Tokom letnjih vrućina, EPS je koristio periode povoljnijih tržišnih cena električne energije za pumpanje vode u Zaovinsko jezero, čime je energija sačuvana za sate kada je potražnja veća, a cene više, navedeno je u saopštenju.

“RHE Bajina Bašta bila je ključni oslonac elektroenergetskog sistema Srbije tokom ovog leta”, rekao je Boris Jovanović, rukovodilac odeljenja za revitalizaciju i modernizaciju HE i RHE Bajina Bašta.