Hrvati imaju najvišu minimalnu zaradu u regionu, BiH najnižu

Radnici na minimalcu u zemljama regiona, pre svega u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj, u sličnom su problemu kao i građani Srbije koji primaju najmanju zagarantovanu platu – koja brzo gubi na vrednosti, posebno u uslovima visoke inflacije i tržišnih turbulencija.

U Srbiji minimalna zarada od 1. januara 2024. godine iznosi 47.754 dinara, odnosno 402 evra, ali ima i onih koji primaju niže plate, poput radnika u Severnoj Makedoniji, gde minimalac iznosi 20.175 denara ili 327 evra. Moguće je da će se situacija u Severnoj Makedoniji promeniti, jer se minimalna zarada svake godine u martu usklađuje sa podacima Državnog zavoda za statistiku.

S druge strane, u Hrvatskoj je potpuno drugačija priča. Vlada ove zemlje je 25. oktobra prošle godine usvojila Uredbu o visini minimalne zarade za 2024. godinu kojom je ona određena na 840 evra bruto, dok bi neto minimalac trebalo da bude oko 677 evra, navedeno je na sajtu hrvatskog Ministarstva rada, penzijskog sistema, porodice i socijalne politike.

Visina minimalne zarade za period od 1. januara do 31. decembra 2024. godine utvrđuje se u bruto iznosu od 840 evra. Do početka ove godine bruto minimalac u Hrvatskoj iznosio je 700 evra, odnosno 560 evra neto, te se minimalna zarada povećava za 140 evra bruto ili 20 odsto.

Ministar rada Marin Piletić rekao je da je učešće minimalca u prosečnoj zaradi povećano na više od 54 odsto, i da je neto minimalna zarada povećana za više od 100 evra u odnosu na 2023. godinu.

U Hrvatskoj visinu minimalne zarade utvrđuje vlada svake godine do 31. oktobra za narednu godinu, nakon konsultacija sa poslodavcima i sindikatima.

Političari u Crnoj Gori obećavali drastičan rast minimalca

Minimalna zarada u Crnoj Gori od januara 2022. godine iznosi 450 evra, i ona je viša za čak 80 odsto, jer je do tada minimalac iznosio 250 evra.

Kako pišu podgoričke Vijesti, u periodu od 2013. do 2019. godine minimalna zarada je bila na istom iznosu od 193 evra. Na kraju tog perioda ona je iznosila 40 odsto tadašnje prosečne zarade od 480 evra.

„Zaposleni koji primaju minimalne zarade od januara imaju dodatnu povoljnost, jer se zbog izmene Opšteg kolektivnog ugovora sve naknade koje dobijaju uz zaradu – za prekovremeni rad, rad za praznike i ostalo, moraju dodatno računati na iznos minimalne zarade, što do tada nije bio slučaj. Deo poslodavaca je koristio zakonsku prazninu da im te naknade uvrsti unutar obračuna za minimalnu zaradu“, navodi se.

U vreme predizborne kampanje, uoči parlamentarnih izbora 11. juna 2023. godine, političke partije su obećavale vrtoglavi rast minimalnih zarada. Tako su iz pokreta „Evropa sad“ najavili da će minimalnu zaradu od 700 evra obezbediti u roku od 12 meseci od dolaska na vlast.

Najniža plata u BiH 316 evra, minimalac u Republici Srpskoj 461 evro

U Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine objavljeno je da minimalac u BiH iznosi 619 konvertibilnih maraka (KM) ili oko 316 evra i da on važi za za period od 1. januara do 31. decembra 2024. godine.

Najniža plata je povećana je za samo 23 KM u odnosu na 2023. godinu kada je iznosila 596 KM.

N1 BiH podseća da su građanima isticana i obećanja da će od početka ove godine minimalac iznositi 1.000 KM, ali do toga nije došlo jer se još radi na usvajanju fiskalnih zakona.

Vlada Republike Srpske je krajem prošle godine donela odluku da minimalna plata u RS od 1. januara bude 900 konvertibilnih maraka (461 evro). Do ovog datuma najniža plata u RS iznosila je 385 evra, odnosno 750 KM.

Vlada RS je donela odluku pošto poslodavci i sindikat nisu postigli dogovor oko najniže plate.

Predsednik RS Milorad Dodik je ranije najavio da će najniža plata u RS biti 1.050 KM (oko 540 evra), ali se tome usprotivila Unija poslodavaca RS, upozorivši da bi to ugrozilo poslovanje privrednika.

Premijer RS Radovan Višković ranije je rekao da će ovom odlukom najverovatnije biti pogođen određen broj privrednika, i najavio je pomoć privrednicima koji dokažu da trpe štetu zbog odluke u vezi sa povećanjem minimalne plate.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Poslodavcima sve teže da izmiruju poreske obaveze, svako povećanje zarada može da ugasi 15 odsto malih preduzeća