I uz najnovije povećanje penzije će činiti 44 odsto prosečne plate u Srbiji

Vlada Srbije najavila je dobru vest za penzionere – povećanje njihovih mesečnih primanja od oktobra za 5,5 odsto. Međutim, prema rečima predsednika Udruženja sindikata penzionera Srbije Milana Grujića, povećanjem penzija država je pokazala da misli na najstarije građane i najmasovnije glasačko telo, ali sa druge strane penzije i dalje u ogromnom procentu zaostaju za platama.

“Ovo povećanje, kao i izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz prošle godine, samo održavaju odnos penzija i plata, odnosno penzije i dalje zaostaju za platama na nivou od 44 odsto. Kada ovo kažem mislim na prosečne plate u odnosu na prosečne penzije”, ističe Grujić i dodaje da je 2002. godine taj odnos bio 65 odsto, što znači da su penzije značajno pale.

“Preko milion ljudi od 1.650.000 penzionera prima do prosečne penzije koja iznosi 37.830 dinara. Realno je položaj najugroženijih težak i dalje se pogoršava jer je aprilska inflacija bila 14,9 odsto, a mi smo imali 12,1 odsto povećanje penzija na godišnjem nivou. Poskupela je struja, kao i osnovne životne namirnice. Moraće da bude mnogo veće povećanje penzija da bi se očuvao standard”, navodi naš sagovornik.

On naglašava i da planirana projekcija rasta plata i penzija prema kojoj bi zarade do kraja 2025. godine trebao da budu u proseku 1.000, a penzije 450 evra, ponovo pravi istu razliku prosečnih primanja koja postoji i sada.

“To znači da će ponovo penzije biti 45 odsto prosečne plate, što govori da se položaj penzionera ne menja, samo se održava postojeći nivo. Da bi se položaj promenio penzije moraju da se povećaju na godišnjem nivou 18 odsto. Ovo povećanje od 5,5 odsto je zanemarljivo. Mi cenimo napore, ali mnogo je više na neki način reklame nego što su objektivna događanja. Od marta se govori o stepenu povećanja koji će biti sledeće godine”, naglašava predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić.

Sa druge strane, Fiskalni savet Srbije u svojoj oceni mera vlade navodi da iako procenat povećanja nema težinu da neposredno ugrozi stabilnost javnih finansija, principijelno je veoma opasno i samim tim neprihvatljivo ovakvo podizanje naknada.

“Penzije su zbog svoje veličine ključne za održivost javnih finansija Srbije, i zato njihovo uvećanje ne sme da se određuje proizvoljno, već samo na osnovu objektivnih ekonomskih parametara koji uzimaju u obzir sposobnost domaće privrede da ih finansira”, upozoreno je iz Fiskalnog saveta.

U svom izveštaju, objavljenom dan nakon što su mere najavljene, navode da se planirana izdvajanja za penzije u 2025. i 2026. godini čine nešto većim nego što bi se moglo očekivati na osnovu fiskalnog pravila za indeksaciju, za šta traže dodatno objašnjenje nadležnih.

“Važeća fiskalna pravila definišu način indeksiranja rashoda za penzije, s tim da se udeo ovih rashoda u BDP-u koristi kao prag za izračunavanje stope međugodišnjeg povećanja. Predviđeno je da nominalni rast penzija prati rast prosečne neto zarade ukoliko su državna izdvajanja za penzije manja od 10 odsto BDP-a. Ukoliko su ovi rashodi između 10 i 10,5 procenata BDP-a uvećanje se dobija kao zbir polovine rasta zarada i polovine inflacije. A ako su veći od 10,5 odsto BDP-a usklađivanje ide samo za stopu inflacije”, stoji u saopštenju Fiskalnog saveta.

Iz ove institucije očekuju da nadležni iz Ministarstva finansija u revidiranoj Fiskalnoj strategiji detaljno obrazlože pretpostavke koje su koristili za izradu srednjoročnih projekcija rashoda za penzije (projekcija kretanja broja penzionera, inflacije i rasta zarada koje su korišćene za procenu).