Radno angažovanim penzionerima može biti obustavljena isplata naknade

Prema poslednjim podacima Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO), u Srbiji ukupno ima 1.082.181 penzionera, dok je prosečan iznos penzije u aprilu bio 37.807 dinara.

Zbog niskih primanja, kao i neočekivano visoke inflacije u ovoj godini, veliki broj penzionera je primoran da se ponovo radno angažuje. Međutim, kod njihovog zaposlenja, posebno kod određenih kategorija, postoje problemi, odnosno mogu da izgube svoju naknadu ukoliko počnu opet da rade. To je slučaj sa penzionerima koji dobijaju invalidsku penziju i kojih je prema podacima PIO Fonda ukupno 237.146, dok im je prosečna penzija isplaćena u aprilu iznosila 35.056 dinara.

Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, ukoliko se korisnik invalidske penzije zaposli ili počne da obavlja samostalnu delatnost biće po službenoj dužnosti pozvan na ponovnu ocenu radne sposobnosti, da bi se utvrdila promena u stanju invalidnosti. U zavisnosti od ocene organa veštačenja biće doneta i odluka o daljem pravu na invalidsku penziju.

U slučaju da se veštačenjem zaključi da invalidnost više ne postoji i pravo na invalidsku penziju će prestati i obustaviće se njena isplata. Ukoliko se utvrdi da invalidnost i dalje postoji, neće prestati pravo na invalidsku penziju iako se korisnik dodatno radno angažuje.

„Korisnik invalidske penzije koji zaključi ugovor o delu ili obavlja privremene i povremene poslove neće se ni izvoditi na ponovnu ocenu radne sposobnosti, niti će mu se obustavljati isplata invalidske penzije. Takođe, bez obzira na to što će ponovo uplaćivati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, primalac invalidske penzije nema pravo na ponovno određivanje iznosa penzije po osnovu uplaćivanih doprinosa u naknadnom osiguranju“, navode iz Fonda PIO.

Takođe, u radnom odnosu prema propisima ne mogu biti ni korisnici porodične penzije kojih je u Srbiji ukupno 329.022. Ako se zaposle ili registruju samostalnu delatnost obustavlja im se isplata porodične penzije.

„Isplata prestaje sa danom početka zaposlenja, odnosno sa danom prijave na osiguranje. Korisniku porodične penzije kada se zaposli ne prestaje pravo na porodičnu penziju, već se samo obustavlja isplata za vreme trajanja zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne delatnosti. Nakon prestanka osiguranja korisnik treba da se obrati nadležnoj filijali kako bi se nastavilo sa isplatama penzije“, objašnjavaju naši sagovornici.

Kao i korisnici invalidske i svi oni koji primaju porodičnu penziju mogu biti angažovani samo po ugovoru o delu i autorskom ugovoru, pod uslovom da iznos ostvarene ugovorene naknade na mesečnom nivou ne prelazi iznos najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa.

Ostale kategorije penzionera, kao što su korisnici starosne i prevremene panzije, nemaju ograničenja u pogledu zaposlenja. Takođe, dodatna uplata poreza, kao i doprinosa za PIO, može uticati na iznos penzije.

“Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju daje mogućnost da se penzija ponovo odredi po prestanku osiguranja, u slučaju da je to novo osiguranje trajalo najmanje godinu dana. Ova mogućnost dostupna je samo korisnicima prava na starosnu penziju. Pri određivanju novog iznosa penzije korisniku će se isplaćivati povoljniji iznos”, kažu iz PIO.

Ponovno određivanje penzije Fond vrši na zahtev korisnika i dužan je da korisniku prava utvrdi povoljniji iznos penzije.

Kako je ranije izjavio predsednik sindikata penzionera Nezavisnost Miloš Grabundžija mnogi stariji građani rade na crno ili su angažovani preko ugovora van radnog odnosa, kao što su privremeni i povremeni poslovi.

“Među penzionerima koji i dalje rade najviše je bivših vojnika ili policajaca koji su stekli beneficirani radni staž i ranije otišli u penziju, pa su u godinama kada su još uvek radno sposobni. Takvi ljudi uglavnom rade honorarno”, rekao je Grabundžija.

Razlozi za angažovanje penzionera su razni. Najčešće stariji građani odlučuju da rade da bi nadomestili male penzije, ali ima i onih koji su zbog svog radnog iskustva teško zamenjivi mlađim kadrom.

“Zbog nedostatka radne snage penzioneri rade kao poštari, lekari, razne druge institucije ih zovu jer nemaju dovoljno ljudi. Mladi uglavnom idu tamo gde mogu više da zarade”, zaključi je Grabundžija.