Inflacija na dobrom putu, ali centralne banke još pripremaju teren za obaranje kamata

Narodna banka Srbije i Evropska centralna banka održaće u četvrtak (11. april) aprilske sastanke o monetarnoj politici, na kojima se očekuju odluke o daljem kretanju ključnih kamatnih stopa.

Podaci o inflaciji u proteklih nekoliko meseci daju za pravo analitičarima da očekuju postepeno snižavanje kamata, samo je pitanje da li je sada pravo vreme za to ili će se ECB na taj korak odlučiti na narednoj sednici u junu.

Miloš Zečević, direktor Sektora računovodstva i kontrolinga u Erste banci, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da na sastanku u četvrtak tržišta ne očekuju smanjenja kamatnih stopa, već komunikaciju koja ide u pravcu takozvane pripreme terena za naredni, po njegovom mišljenju ključni, junski sastanak.

„Za ovu godinu, kada govorimo o Evropskoj centralnoj banci, tržišta i dalje vide ukupna smanjenja kamata u rasponu od 0,75 do jednog procenta, dok u slučaju Narodne banke Srbije potencijalno smanjenje ide i do 1,5 odsto. Ne treba posebno napominjati da je neizvesnost koju izaziva geopolitika sveprisutna i da će ona u velikoj meri uticati na poteze centralnih banaka. Iako smo na dobrom putu da se međugodišnja inflacija stabilizuje, treba uvek biti oprezan i očekivati neočekivano“, zaključuje naš sagovornik.

Kada je reč o inflaciji, Zečević podseća da se ona u evrozoni hladi nešto brže od očekivanja.

„Novo kreditiranje je, nakon značajnog pada viđenog sredinom prethodne godine, u fazama veoma postepenog i skoro neprimetnog oporavka, tako da se može konstatovati da su efekti monetarnog zatezanja preneti na realnu ekonomiju. Isto vidimo i u slučaju domaćeg kreditiranja, uz napomenu da je zbog drastičnog skoka cena nepokretnosti u Srbiji stambeno kreditiranje dodatno usporilo u odnosu na pojedine zemlje u Evropi. Međugodišnju inflaciju u Srbiji, usled visoke povezanosti sa evrozonom, vidimo na nivou od tri odsto na kraju ove godine„, ističe Miloš Zečević u izjavi za Biznis.rs.

Inflacija u Srbiji krenula je silaznom putanjom, pa je tako u januaru ove godine iznosila 6,4 odsto, a u februaru 5,6 procenata. To je i dalje znatno iznad ciljanog koridora NBS od tri plus/minus 1,5 odsto, a i više od svih zemalja u okruženju s obzirom na to da u Crnoj Gori cene rastu po stopi od 4,4 odsto, u Hrvatskoj je inflacija 4,1 odsto, u Sloveniji 3,4 odsto, a u Severnoj Makedoniji tri procenta. 

Eurostat je početkom aprila saopštio najnovije podatke o rastu cena u evrozoni, prema kojima je u martu godišnja inflacija iznosila 2,4 procenta. To je nešto povoljnije od prognoza stručnjaka koji su očekivali da će inflacija u martu biti 2,5 procenata.

Ipak, predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) izjavila je da ECB neće biti u stanju da se posveti određenom putu smanjenja kamatnih stopa čak i kada počne da ublažava monetarnu politiku, uprkos znakovima da je rast plata dostigao vrhunac u evrozoni. Ona je navela da će odluke ECB morati da ostanu zavisne od podataka i od sastanka do sastanka, reagujući na nove informacije koje budu dolazile.

Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prošle nedelje je za naš portal rekla da je sada pravi momenat da Evropska centralna banka (ECB) počne da snižava kamatne stope, jer – „kreće prolećni talas ubrzanja privrednog rasta, kreću poljoprivredne aktivnosti i turizam“.

Komentarišući najnovije podatke o inflaciji u evrozoni i predstojeći sastanak Evropske centralne banke 11. aprila, profesorka Popović je ocenila da se bliži odluka o početku smanjivanja kamatnih stopa. ECB će na sastanku u aprilu, prema njenim rečima, verovatno najaviti da smanjenje kamata počinje uskoro, a možda čak i doneti odluku o njihovom smanjenju.

Na prethodnim sastancima u martu i Narodna banka Srbije i Evropska centralna banka zadržale su referentne kamatne stope nepromenjenim.

Izvršni odbor NBS odlučio je da ključnu kamatu zadrži na nivou od 6,50 odsto, što je osmi mesec zaredom bez promene. Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).

I odluka ECB da smanjenje kamata odloži za neke naredne mesece bila je očekivana, iako inflacija u evrozoni nastavlja da opada. Prema očekivanjima analitičara, Evropska centralna banka je do daljeg zadržala rekordne kamatne stope na 4,0 procenta, 4,5 i 4,75 odsto.

Vrednost euribora u prethodnim mesecima nije previše varirala, pa se tako tromesečni euribor (3M) kretao između 3,85 i 4,002 odsto, dok je šestomesečni (6M) bio na nivou od 3,82 do 4,13 procenata.

Autori Kvartalnog monitora očekuju da bi pad kamatnih stopa mogao da počne polovinom godine, kada se procenjuje da bi i Narodna banka Srbije mogla da počne sa obaranjem referentne kamatne stope.

„U narednim mesecima očekuje se stagnacija ili blagi pad nominalnih kamatnih stopa, ali i dodatni rast realnih stopa (koje predstavljaju razliku između nominalne kamate i stope inflacije). Opadanje nominalnih i realnih kamatnih stopa moglo bi da počne tokom druge polovine godine. Procenjujemo, ipak, da će kamatne stope ostati relativno visoke u narednih godinu-dve“, upozorio je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.