Opadanje kamata moglo bi da počne polovinom godine, privredni rast do 3,5 odsto

U ovoj godini očekujemo nastavak oporavka privrede Srbije, a rast BDP-a mogao bi da se kreće u rasponu od tri do 3,5 odsto, ocenio je na predstavljanju prvog ovogodišnjeg Kvartalnog monitora (QM) Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Autori QM očekuju da bi pad kamatnih stopa mogao da počne polovinom godine, kada se procenjuje da bi i Narodna banka Srbije mogla da počne sa obaranjem referentne kamatne stope.

Inflacija bi, prema proceni QM, mogla da iznosi 4,5 do pet odsto ove godine, rekao je Arsić i ukazao da inflacija opada u svim evropskim zemljama, pa je tako u februaru u evrozoni iznosila dva odsto, u centralnoj i istočnoj Evropi 3,9 odsto, dok je u Srbiji bila 5,6 procenata.

„Srbija je bila zemlja sa drugim najvišim međugodišnjim rastom cena u Evropi u februaru, posle Rumunije. U narednim mesecima očekujemo dalje usporavanje inflacije u našoj zemlji i njen povratak u granice ciljanog koridora, sa tim da bi prosečna inflacija na kraju godine trebalo da bude oko četiri do 4,5 odsto„, kaže Arsić.

Kada je reč o privrednom rastu, autori QM očekuju da će rast plata i penzija kao i javnih ulaganja, uz oporavak evropskih privreda, rezultirati povećanjem BDP za do 3,5 odsto.

„To je ipak ispod potencijalne, prirodne stope rasta ekonomije Srbije od četiri odsto BDP-a. Takođe, postoji rizik da realizacija javnih investicija uz visok rast tekućih rashoda ‘pogura’ i rast fiskalnog deficita, ali to može biti izbegnuto odlaganjem nekih od planiranih projekata“, napomenuo je Arsić.

Analiza QM ukazuje i na to da tokom 2024. treba očekivati dalji rast zaposlenosti uz nešto snažniji rast prosečne zarade. Sa druge strane, računa se i na to da će se steći uslovi da Narodna banka Srbije od polovine godine krene u popuštanje „monetarnog kaiša“ i smanjenje referentne kamatne stope.

„U narednim mesecima očekuje se stagnacija ili blagi pad nominalnih kamatnih stopa, ali i dodatni rast realnih stopa (koje predstavljaju razliku između nominalne kamate i stope inflacije). Opadanje nominalnih i realnih kamatnih stopa moglo bi da počne tokom druge polovine godine. Procenjujemo, ipak, da će kamatne stope ostati relativno visoke u narednih godinu-dve“, upozorio je Milojko Arsić.

S obzirom na to da su u toku razgovori srpske vlade i centralne banke sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda, pitali smo da li treba očekivati „trzavice“ kada je reč o sprovođenju aktuelnog aranžmana vrednog 2,4 milijarde evra, a Arsić odgovara da MMF neće imati primedbi dokle god su ključni parametri dogovora pod kontrolom.

„MMF zanima koliki su spoljni i fiskalni deficit i kako raste javni dug, i dokle god to budemo držali u dogovorenim okvirima, pa i ako malo prekoračimo, njihova ocena će biti pozitivna. Čak i kada posmatramo privredni rast i inflaciju, treba gledati u međunarodnom kontekstu, a naš privredni rast je među bržima u Evropi tokom prošle godine, iako nismo bili u regionalnom vrhu. Dakle, imamo solidne rezultate u pogledu rasta, nezaposlenost je smanjena, inflacija opada, fiskalni deficit je niži od evropskog proseka – sve su to parametri ključni za MMF„, objašnjava Arsić.

Podseća, takođe, da MMF ukazuje da javne investicije treba da budu efikasnije, da se dodeljuju na osnovu tendera i da se radi cost/benefit analiza potencijalnih ulaganja.

„Ali to im je ipak u drugom planu“, zaključio je profesor Arsić.