predstavljen jesenji izveštaj svetske banke za zapadni balkan

Inflacija u Srbiji kasnije dostigla vrhunac, pa će i njen pad zaostajati za regionom

AnalizaIzdvajamoRegionSrbija

19.10.2023 12:31 Autor: Marko Miladinović 22

Inflacija u Srbiji kasnije dostigla vrhunac, pa će i njen pad zaostajati za regionom Inflacija u Srbiji kasnije dostigla vrhunac, pa će i njen pad zaostajati za regionom
Nakon usporavanja tokom 2023. očekuje se umereno ubrzanje ekonomskog rasta na Zapadnom Balkanu na tri odsto u 2024. godini, pod uslovima daljeg oporavka u... Inflacija u Srbiji kasnije dostigla vrhunac, pa će i njen pad zaostajati za regionom

Nakon usporavanja tokom 2023. očekuje se umereno ubrzanje ekonomskog rasta na Zapadnom Balkanu na tri odsto u 2024. godini, pod uslovima daljeg oporavka u Evropskoj uniji, glavnom trgovinskom partneru ovog regiona. Niža inflacija trebalo bi da doprinese rastu raspoloživog dohotka i pruži podršku potrošnji, navodi se u jesenjem ekonomskom izveštaju Svetske banke.

Između zemalja ipak postoje razlike u brzini oporavka i povratka na nivoe ostvarivane pre izbijanja pandemije. Rast je u Crnoj Gori i Albaniji u 2023. bio snažniji od očekivanog, čemu je između ostalog doprinela uspešna turistička sezona, a u 2024. se može delimično usporiti. Prema sadašnjim projekcijama, rast će se u 2024. ubrzati u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, kao i na Kosovu*, pod uticajem povećanja potrošnje i investicija.

Rast je blago usporio u odnosu na očekivanja iz aprila, odnosno prolećnog izveštaja. Za čitav region stoji zaključak da mora da se pospeši legislativa i atmosfera tržišne kompetitivnosti, a posebno da se diverzifikuju izvori energije, u svetlu krize koja pogađa čitav kontinent već dve godine”, naglasio je Nikola Pontara (Nicola Pontara) direktor kancelarije Svetske banke za Srbiju.

Prema rečima Lazara Šestovića, višeg makroekonomiste Svetske banke za Srbiju, u našoj zemlji su dve ključne privredne grane oblikovale takav rezultat – građevinska industrija i poljoprivreda. I dok je potonja visoko zavisna od klimatskih uslova kroz sezonu trpela suše i poplave, te na kraju ipak ostvarila koliko-toliko očekivane rezultate, u građevini se osetio pad, pre svega nastao kao posledica rasta cena potrebnih materijala.

U drugom kvartalu ove godine došlo je do blagog smanjenja direktnih investicija i izvoza u odnosu na prethodno tromesečje, ali i dalje na višem nivou međugodišnje, dok je došlo do ubrzanja rasta prema BDP-u.

“Budžetska potrošnja ove godine je jako dobra, dok je javni dug na istom ili nešto nižem nivou, a deficit tekućeg računa države biće na nivou od oko 2,5 odsto do kraja godine. Kada je reč o 2022. godini, javni prihodi su porasli, pogotovo na osnovu prikupljanja poreza na dobit preduzeća, što je malo ko očekivao. Poslovni rezultati bili su mnogo veći od prognoza, a takođe i prikupljeni doprinosi u okviru fonda za socijalno osiguranje, koji su se nominalno povećali gotovo u korak s inflacijom, dok su istovremeno rashodi smanjeni, posebno oni koji su godinu dana ranije bili rezervisani za subvencije za oporavak privrede”, analizirao je Šestović, i dodao da Svetska banka očekuje da će se inflacija u Srbiji vratiti u očekivani koridor NBS u prvoj polovini sledeće godine, dok će se do kraja 2023. verovatno spustiti do osam odsto.

Država2020202120222023
procena
2024
prognoza
2025
prognoza
Srbija-0,97,32,52,03,03,8
Crna Gora-15,313,06,44,83,23,1
Albanija-3,38,94,83,63,23,2
BiH-3,07,43,92,22,83,4
Severna Makedonija-4,73,92,11,82,52,9
Kretanje rasta BDP-a do 2025. godine/Izvor: Svetska banka

U Srbiji je vrhunac inflacije kasnije dostignut, pa ona u opadanju takođe “kasni” za ostalim zemljama u okruženju. To kasno dostizanje vrhunca i sporiji pad doveli su do efekta apresijacije dinara, što se vidi u kursnim razlikama prilikom spoljne trgovine.

Zaključci eskperta Svetske banke su da će javni dug u zemlji opasti do nivoa od 51 odsto BDP-a, dok će ekonomski rast do 2026. dosegnuti 3-4 odsto godišnje. Takođe, očekuje se nastavak snažnog priliva direktnih investicija.

Kao potencijalne rizike Šestović je naveo eventualno smanjenje tražnje za srpskim proizvodima i uslugama sa tržišta koja su najviše pogođena krizom.

Ričard Rekord (Richard Record) vodeći ekonomista za Zapadni Balkan, naglasio je da su sve zemlje iz regiona Zapadnog Balkana povratile nivoe rasta od pre pandemije, ali da je on ove godine ipak usporio. Energetska kriza, viša inflacija, kao i posledično više cene finansiranja, zadaju najveće probleme.

S tim u vezi, cene finansijskih usluga nastavljaju da rastu, ali udeo NPL-ova nije se dramatično povećao uprkos spoljnim krizama.

Po sadašnjoj proceni globalne granice siromaštva sa 6,85 dolara dnevno po stanovniku, u čitavom regionu Zapadnog Balkana ispod te crte nalazi se približno 15 odsto stanovništva, što je bolja situacija nego pre, ali svakako ne i dovoljno dobra.

Sa pozitivne strane, udeo zaposlenog stanovništva u ukupnoj populaciji dostigao je 47,8 odsto i to je najviši nivo otkad postoji merenje.

Uprkos očekivanjima, tržište rada na Zapadnom Balkanu nastavilo je da jača u 2023. godini. Od sredine 2022. do sredine 2023. otvoreno je 103.000 novih radnih mesta, naglašeno je u izveštaju.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.