Inostrana penzija može da spreči ponovno zaposlenje

Koje kategorije penzionera mogu da nastave da rade, a da nisu imale uopšte prekid u radnom odnosu, a koje ne mogu? Da li je prekid staža potreban većini ili ne? I ako jeste, koliko on najmanje može da traje? Preduzetnik M. L. iz Prokuplja, koji se javio penzijskom fondu, upravo je to pitao. On ispunjava uslove za starosnu penziju, pa da li mora da odjavljuje radnju i prekida radni odnos ili ne?

Oni koji bi da se što pre penzionišu malo-malo računaju koliko im treba da steknu uslove za penzionisanje, odnosno godina života i trajanje staža, kao osnovne uslove za penzionisanje. Po pravilu, svi osiguranici pored ispunjenja uslova moraju da prekinu svoje zaposlenje, odnosno samostalnu delatnost, da bi ostvarili pravo na starosnu ili prevremenu starosnu penziju, piše Politika.

Ipak, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđa nekoliko izuzetaka za pojedine kategorije osiguranika kojima je sticanje prava na penziju jednostavnije i mogu da ga ostvare i bez prethodnog prestanka osiguranja. Ovakav kriterijum određen je za preduzetnike, a pravo na starosnu ili prevremenu starosnu penziju bez prestanka osiguranja mogu da ostvare i izabrana, imenovana ili postavljena lica, kao i lica koja su hranitelji, objašnjavaju u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO).

Može se primetiti da je zakonodavac pri donošenju ovakve odredbe imao u vidu specifičnosti pojedinih zanimanja i činjenicu da bi obaveza da se obavljanje delatnosti u potpunosti prekine dovela u pitanje sam posao koji se obavlja, a u nekim slučajevima i korisnike (posebno u slučaju hranitelja). Osiguranici koji su zaposleni u sopstvenom preduzeću mogu pravo na penziju da ostvare tako što će prekinuti radni odnos, uz zadržavanje osnivačkog uloga i prava po tom osnovu u preduzeću. Po ostvarivanju prava na penziju, svi korisnici starosne ili prevremene starosne penzije mogu da rade, s tim što oni osiguranici koji ne pripadaju izuzetim kategorijama moraju da ostave makar jedan kalendarski dan u kome neće biti u osiguranju kako ne bi doveli u pitanje utvrđeno pravo.

Na primer, zaposleni kome je osiguranje prestalo petog marta ne može ponovo da počne da radi već sutradan, kog dana će ostvariti pravo na penziju, ali može ponovo da se zaposli najranije od sedmog marta. Na ovaj način ostvareno pravo neće biti ugroženo kasnijim osiguranjem. Takođe, ovo je i prvi uslov za uspešno ponovno određivanje penzije za penzionere koji nakon penzionisanja navrše još najmanje jednu godinu staža.

Oni koji rade po ugovoru o delu su verovatno najspecifičniji. Osiguranje po ovom osnovu karakteriše to što trajanje staža uopšte ne mora da odgovara periodu trajanja ugovora. Naime, trajanje staža se određuje na osnovu plaćenih doprinosa, a sam period osiguranja prijavom i odjavom koju bi trebalo da podnosi poslodavac, onaj s kim je lice zaključilo ugovor. Međutim, ugovori o delu su najčešće samo „otvoreni”, odnosno određen im je početak, ali ne i kraj. U momentu ostvarivanja prava na penziju potrebno je evidentirati prestanak trajanja ugovora. Obično je osiguranik taj koji u dogovoru s poslodavcem donosi dokaz o danu do kada je ugovor trajao. Naravno, ugovor o delu može da se nastavi i nakon ostvarivanja prava na penziju. Ukoliko se s poslodavcem ne može stupiti u kontakt, prestanak osiguranja utvrđuje se na osnovu registrovanih uplata doprinosa.

Slična je situacija i za „frilensere”, lica koja rade za inostrane poslodavce koji nemaju predstavništvo, kao i za lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, samostalno ili preko omladinskih zadruga. Spomenuti su i hranitelji. Po svojoj prirodi, ugovor o hraniteljstvu je zapravo ugovor o delu. Ipak, specifičnost ovog posla opredelila je zakonodavca da ovu kategoriju oslobodi obaveze prestanka osiguranja.

Svi korisnici starosnih penzija imaju pravo da rade iz penzije, na bilo koji od navedenih načina, bez obzira na to da li su bili uslovljeni prestankom ili ne. Ipak, čak i kada prekid rada nije uslov za penziju u Srbiji, svi koji su radili u inostranstvu treba da provere da li će inostranu penziju dobiti ako nastave da rade. Svaka država ima specifične propise u vezi sa obavezom prestanka osiguranja i radom u toku trajanja prava na penziju. Zato je najbolje da takvi budući penzioneri kontaktiraju s fondovima u državama u kojima su radili i provere da li uz penziju mogu i dalje da rade u Srbiji.

Činjenica da je osnovni uslov za sticanje prava na invalidsku penziju utvrđivanje potpunog gubitka radne sposobnosti potvrđuje da je za osiguranike prestanak osiguranja obavezan. Dakle, nijedan od izuzetaka navedenih za slučaj sticanja prava na starosnu penziju ne važi kod invalidske penzije. Izuzetak su jedino osnivači preduzeća koji u njima ne rade, koji mogu da zadrže osnivački ulog u preduzeću. To im je omogućila izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2018. godine. Tada je ova kategorija prestala da bude obavezno osigurana. Korisnici invalidske penzije ne mogu da uđu u osiguranje ni nakon ostvarivanja prava na penziju, odnosno ukoliko to učine, ranije utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti može da bude preispitan kroz kontrolni pregled. U slučaju da se na kontrolnom pregledu utvrdi poboljšanje zdravstvenog stanja i postojanje radne sposobnosti, to bi dovelo do prestanka korišćenja invalidske penzije.

Specifičnost postoji kod profesionalnih vojnih lica i policijskih službenika kod kojih se ne utvrđuje potpuni gubitak radne sposobnosti već samo gubitak za obavljanje profesionalne vojne službe, odnosno policijskih poslova. Iz tog razloga osiguranici ovih kategorija koji ostvare pravo na invalidsku penziju mogu i nakon penzionisanja da se zaposle ili obavljaju samostalnu delatnost, osim u službi koju su prethodno obavljali, ali nemaju pravo da im se odredi nov iznos penzije na osnovu naknadno navršenog staža.

Rad uz primanje porodične penzije je najspecifičniji. Naime, za razliku od starosne i invalidske penzije, ostvarivanje prava na porodičnu penziju nije uopšte uslovljeno prestankom osiguranja, ali je time uslovljeno korišćenje tog prava. To znači da članovi porodice umrlog osiguranika koji ispunjavaju opšte uslove za sticanje prava mogu to pravo da ostvare i u periodu zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti. Ipak, takvim licima se porodična penzija neće isplaćivati do prestanka osiguranja.

Za ovo pravilo zakon je predvideo izuzetak koji se odnosi na visinu primanja koja član porodice ostvaruje po osnovu ugovora o delu i obavljanja privremenih i povremenih poslova, i to u slučaju da je iznos naknade koju porodični penzioner ostvaruje po ovim osnovama na mesečnom nivou niži od najniže osnovice osiguranika u osiguranju zaposlenih koja važi u vreme uplate doprinosa. Ukoliko korisnik porodične penzije radi po ugovoru o delu ili obavlja privremene i povremene poslove, a nije siguran da li mu iznos ugovorene naknade prelazi zakonom određen iznos za obustavu isplate penzije, to može da proveri na šalterima fonda.

U slučaju da se lice koje koristi porodičnu penziju zaposli ili počne da obavlja samostalnu delatnost, isplata penzije se obustavlja. Zato je takav korisnik u obavezi da odmah obavesti fond kako bi se izbegla mogućnost nastanka neosnovane isplate penzije, zaključuju u Fondu PIO.