Investicije do 200.000 evra bez poreza u Hrvatskoj, dok se u Srbiji porez plaća 10 godina

Hrvatska investiciona javnost poslednjih nedelja bavi se razmatranjem predloga države da se građanima omogući poseban račun u bankama koji bi služio samo za investiranje, a sva dobit koja bi nastala na taj način bila bi oslobođena plaćanja poreza na kapitalnu dobit.

Naime, Vlada Hrvatske objavila je Nacrt zakona o hrvatskom investicionom računu koji predviđa da od sledeće godine ulaganje za prosečnog stanovnika bude lakše, jednostavnije i povoljnije, a da pritom koristi razvoju tržišta kapitala i finansijske pismenosti.

Dokument propisuje da će svaki građanin od 2027. godine moći preko ovlašćenih posrednika, poput banaka i investicionih društava, da otvori poseban račun za ulaganje u akcije, obveznice, ETF-ove i druge fondove bez plaćanja poreza.

Jedini uslov za to jeste da bar petina uloženog bude u akcijama kompanija koje se kotiraju na Zagrebačkoj berzi, domaćim obveznicama, trezorskim zapisima ili fondovima koji ulažu barem 50 odsto u hrvatsko tržište.

Predviđen je i prelazni period od godinu dana u kojem ova obaveza još neće važiti, kako bi se građanima dalo vremena da formiraju taj portfelj.

Na ovaj račun će moći da se uplati do 200.000 evra za investiranje, u okviru kojih mogu biti prebačene i već postojeće investicije na koje se takođe neće plaćati porez. Kao dodatni podsticaj – ukoliko se pet godina ne podiže novac sa računa, na njega je moguće dodati još 50.000 evra.

Hrvatska, inače, ima stopu poreza na kapitalnu dobit od 12 odsto koja se obračunava samo ukoliko se portfelji prodaju u prve dve godine od kupovine – sve nakon toga je neoporezivo. Sa ovim novim računom neće se plaćati ni to.

Predsednik investicionog komiteta Senzal Global Equity fonda Rade Rakočević kaže za Biznis.rs da je to odličan primer kako se jednim pametnim proizvodom podstiče investiciona aktivnost, razvija domaće tržište kapitala i edukuju građani.

Hrvatska je, prema njegovim rečima, i pre ovoga bila dobar primer kako se ozbiljno radi na razvoju berze stimulisanjem IPO-a kompanija, a sa druge strane porez na kapitalnu dobit je ograničen samo na dve godine.  

Rakočević posebno izdvaja i u nekoliko navrata emitovanje narodnih obveznica gde je 30.000 građana Hrvatske uložilo u proseku po 30.000 evra u državne hartije od vrednosti sa prinosom od četiri odsto, koji je iznad stope inflacije i kamate koju plaćaju banke na štednju.

„Sada se promoviše i hrvatski investicioni račun gde će građani moći bez poreza da investiraju sumu od čak 200.000 evra uz obavezu – a to je u stvari i najvažnija stvar – da se najmanje 20 odsto od tog iznosa uloži u hrvatske kompanije. I to će sigurno podići njihovu berzu“, smatra Rakočević.

U Hrvatskoj trenutno traje predlaganje izmena na ovaj Nacrt zakona, a kao jedna od nepoznanica se navodi to što nije precizirano koliku će naknadu na ove račune zaračunavati banke, pa postoji izvesno podozrenje i bojazan da bi banke to mogle da iskoriste za visoke naknade.

Sa druge strane, na trezorske i narodne obveznice već sada se ne plaća porez na kapitalnu dobit, pa neki ne vide razlog da se ovo ističe kao prednost.

U jednom su, međutim, svi saglasni. Ukidanje oporezivanja na dobit ostvarenu u prodaji akcija biće značajna beneficija.

Rade Rakočević podseća da se u Srbiji porez na kapitalnu dobit plaća čak deset godina od momenta sticanja akcija, i to po stopi od 15 odsto. Obračunava se na razliku između kupovne i prodajne cene za svaku akciju koju vlasnik u svom portfelju drži kraće od 10 godina, a pritom na njoj zaradi.

Prema njegovom mišljenju, reč je o jednom vrlo destimulativnom rešenju koje bi u najkraćem roku trebalo da se promeni.

„Apsolutno bih predložio ukidanje poreza na kapitalnu dobit na invesiticije na Beogradskoj berzi, smanjenje roka za obračun poreza na kapitalnu dobit na investicije u hartije od vrednosti sa deset na dve godine i emitovanje narodnih obveznica u koje bi bilo omogućeno da investiraju građani Srbije“, smatra Rakočević.

Uz to, potrebno je olakšati put kompanijama za izlazak na IPO uz fleksibilna pravila i jednostavno listiranje, a potencijalnim investitorima transparentno predočiti rizike ulaganja uz dodatnu edukaciju o svim investicionim klasama.

„U Srbiji postoji Zakon o alternativnim fondovima i investicionim fondovima, a i dalje na prste jedne ruke možemo da izbrojimo koliki je broj učesnika i fondova, umesto da postoji veći izbor, da građani imaju mogućnost da biraju“, zaključuje Rakočević.