Investitori nezadovoljni probijanjem rokova za dobijanje dozvola

Uprkos rastu broja izdatih zahteva za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola, investitori se i dalje žale na probijanje zakonskih rokova za rešavanje njihovih predmeta.

Mašinski inženjer Ivan Lukić kaže da se na građevinske dozvole čeka oko dve godine, a da su investitorima veliki problem i druge službe, kao što su elektrodistribucija i katastar, kod kojih se na ovlašćenja čeka takođe mnogo duže od propisanog roka.

“Nažalost, osim preobimne administrativne procedure i pribavljanja svih potrebnih dokumenata, često se van svih rokova čeka na dozvole, posebno građevinske, bez koje radovi ne mogu ni da počnu. Moramo da čekamo na dozvole, dok cene materijala na primer poskupljuju na mesečnom nivou, pa je budžet potrebno menjati i kad dozvola stigne“, kaže Lukić.

Međutim, naš sagovornik navodi da kao i u svakoj grani poslovanja, postoje investitori koji do dozvola dolaze na brži i lakši način, ali svakako ne legalnim putem.

„Možete do dozvole da dođete i brže i da ne čekate godinama, ali to je samo u slučaju da posao završite preko veze“, smatra Lukić.

Investitori i službenici različito gledaju na uspešnost realizacije predmeta

Prema istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) većina investitora, čak 73 odsto, zadovoljna je uslugom elektronskog izdavanja građevinskih dozvola koja funkcioniše već sedam godina, dok je deo ispitanika izrazio nezadovoljstvo zbog probijanja rokova.

Na isti izazov ukazuju i službenici koji obrađuju zahteve (najčešće su to službenici u lokalnim samoupravama), a za to „krive“ otežanu saradnju sa tzv. imaocima javnih ovlašćenja (javna preduzeća i drugi organi koji izdaju uslove za gradnju i priključenje na njihovu infrastrukturu). Posebno ističu elektrodistribucije i službe katastra kao problematične. Osim probijanja rokova, kao izazove navode i neosnovano odbijanje da postupe po zahtevu ili zahtevanje dopune dokumentacije.

“Interesantno je da nasuprot investitorima i službenicima, čak dve trećine imaoca javnih ovlašćenja smatra da blagovremeno reaguju, vrednujući svoj rad najvišom ocenom. S druge strane, nalazi ankete pokazuju da je svega desetina izradila dokument kojim jasno definišu uslove za korišćenje infrastrukture, dok 41 odsto ne objavljuje cenovnik pružanja svojih usluga”, izjavila je Jasmina Radovanović, šefica Jedinice za imovinu i investicije u NALED-u, o rezultatima istraživanja sprovedenog u periodu septembar-februar.

Investitori su dali imaocima javnih ovlašćenja prosečnu ocenu četiri, pri čemu polovina daje najvišu ocenu. Nepoštovanje rokova i predugo čekanje na mišljenje, najčešće od strane elektrodistribucija, potreba da pozovu službenike ponaosob da bi proverili status svog predmeta i nesaglasnost oko iznosa taksi koje je potrebno platiti, najčešći su izazovi koje su ispitanici naveli u anketi.

Kada je reč o poštovanju procedura, investitori očekuju da se bolje kontroliše poštovanje zakonskih rokova dok i obrađivači zahteva i službenici kod imalaca javnih ovlašćenja žele da ti rokovi budu duži.

“Takođe, i jedni i drugi traže povećanje broja ljudi koje angažuju na rešavanju predmeta”, istakla je Radovanović.

Procedura izdavanja elektronskih građevinskih dozvola sprovodi se putem sistema koji vodi Agencija za privredne registre. Korisnici su veoma zadovoljni saradnjom s APR-om, a imaoci javnih ovlašćenja ovoj saradnji daju prosečnu ocenu 4,3.

Radovanović ističe da je ovo prvi put da je jedan organ uveo upitnik o zadovoljstvu njegovim uslugama čime ukazuje interesovanje i spremnost za unapređenje, što bi trebalo da bude primer i model i za druge institucije.

Podaci istraživanja pokazuju da u čak 80 odsto slučajeva, zahteve za dobijanje odobrenja za gradnju, u ime investitora podnose punomoćnici i zakonski zastupnici i 14 odsto zahteva u svoje ime su podneli građani i preduzetnici.

Korisnici su najčešće pokretali proceduru za izavanje lokacijskih uslova (25 procenata odgovora) i dobijanje rešenja za gradnju po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji. Sledi postupak za izdavanje građevinske dozvole (15 odsto), kao i prijava radova (10 odsto).