Italijanski gigant širi međunarodno poslovanje, a deo rasta dolazi i iz Srbije

Dok sektor prerade voća i povrća u Srbiji praktično stagnira, italijanska La Linea Verde je u svojoj fabrici u Dobrincima tokom 2024. godine zabeležila rast prihoda od 25 odsto, a matična kompanija istovremeno ubrzano širi međunarodno poslovanje kroz akvizicije u Zapadnoj Evropi.

Naime, početkom aprila nastavila je ubrzano širenje na evropskom tržištu kroz akviziciju dve kompanije specijalizovane za proizvodnju svežih supa u Belgiji i Francuskoj. Ovim potezom Italijani dodatno jačaju svoju poziciju u segmentu fresh convenience kategorije, sa posebnim fokusom na razvoj biljnih gotovih obroka i svežih supa, koje spadaju među najbrže rastuće kategorije u Evropi.

Prema rečima Domenika Bataljiole (Domenica Battagliole), izvršnog direktora kompanije, ova investicija predstavlja važan korak u daljem međunarodnom razvoju. Inače, oko 50 odsto ukupnih prihoda već dolazi sa međunarodnih tržišta.

La Linea Verde u Srbiji ima proizvodnu platformu postavljenu na 6.000 kvadratnih metara, sa kapacitetom 65.000 pakovanja opranih salata i 55.000 pakovanja neopranog asortimana dnevno, navode na svom zvaničnom sajtu. Cilj ovog projekta bio je stvaranje lanca isporuke koji počinje najnovijim tehnologijama proizvodnje na Balkanu (pre svega u Srbiji) do zemalja istočne Evrope.

Finansijski izveštaji kojima raspolaže bonitetna kuća CompanyWall otkrivaju dinamičnu priču o ubrzanom rastu, strateškim ulaganjima, prolaznim krizama i stabilizaciji privrednog društva koje je za manje od decenije izraslo u ozbiljnog igrača u preradi i konzervisanju voća i povrća.

Srpski ogranak italijanske kompanije završio je poslovnu 2015. godinu sa 12,7 miliona dinara ukupne aktive i četiri zaposlena. Već 2016. dolazi do prvog velikog skoka – imovina narasta na 126 miliona dinara, a prihodi od prodaje dostižu 44,75 miliona dinara.

Paralelno, kompanija intenzivno ulaže: vrednost nekretnina, postrojenja i opreme u 2017. premašuje 783 miliona dinara, što ukazuje na izgradnju ili nabavku prerađivačkih kapaciteta industrijskog obima. Ukupna poslovna imovina te godine iznosi gotovo 906 miliona dinara, a broj zaposlenih raste na 15.

Ovaj zamah finansiran je pre svega dugoročnim obavezama koje su se u 2018. popele na 1,35 milijardi dinara – u velikoj meri kroz konvertibilne instrumente, što sugeriše snažnu finansijsku potporu matičnih ili strateških partnera. Kompanija koristi i svoju matičnu kompaniju i gradi plasman prema inostranom tržištu.

Godina 2018. donosi prihode od 393 miliona dinara, a 2019. taj broj skače na impresivnih 928 miliona. Rast je izuzetan, ali ne i bez troškova – u 2018. kompanija beleži neto gubitak od 101,5 miliona dinara, a kumulirani gubitak se nagomilava. U 2019. i 2020. poslovanje se stabilizuje: prihodi se drže iznad 900 miliona dinara, a kompanija po prvi put beleži neto dobitak: 3,8 miliona dinara u 2019. i 2,9 miliona u 2020.

Međutim, 2021. godina donosi najozbiljniju krizu u kratkoj istoriji firme. Ukupni rashodi premašuju prihode za blizu 400 miliona dinara, rezultirajući neto gubitkom od čak 401,5 miliona dinara. Šta se dogodilo?

Analiza bilansa uspeha otkriva rashode od usklađivanja vrednosti imovine u iznosu od blizu 295 miliona dinara – jednokratna računovodstvena korekcija koja je u jednoj godini progutala operativne performanse. Uprkos tome, kompanija nije blokirala račune ni jednog dana.

Od 2022. počinje postepeni, ali ubedljivi oporavak. Prihodi rastu sa 949 miliona dinara u 2022. na 1,31 milijardu u 2023. i dosežu rekordnih 1,638 milijardi dinara u 2024. godini. Rast prihoda od 25 odsto u jednoj godini ukazuje da nije reč o slučajnosti, već pre o strategiji.

Ključni finansijski pokazatelji govore sami za sebe:

Posebno je indikativan skok gotovine, sa 33 miliona na 167,6 miliona dinara – rast od skoro pet puta, što ukazuje na znatno poboljšanje upravljanja novčanim tokovima. Obrtna imovina porasla je za 47 odsto i dostigla 737,7 miliona dinara.

Ko su kupci, a ko dobavljači?

La Linea Verde posluje i na domaćem i na inostranom tržištu, pri čemu domaće tržište dominira. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu u 2024. iznose 1,479 milijardi dinara, dok izvozna komponenta iznosi 40,7 miliona dinara – segment koji, prema trendu, raste iz godine u godinu (prethodni rekord bio je 29,2 miliona u 2023).

Na strani troškova, materijal, gorivo i energija čine daleko najveći stavku – 777 miliona dinara ili oko 50 odsto ukupnih poslovnih rashoda. Troškovi zarada dostigli su 236,7 miliona dinara, uz prosečnu bruto platu od 203.388 dinara po zaposlenom mesečno – vrednost koja je porasla za 22 odsto u jednoj godini, što je u skladu sa trendovima na tržištu rada u Srbiji.

Kompanija zapošljava 97 radnika (blago smanjenje sa 100), ali produktivnost po zaposlenom kontinuirano raste.

Sektor pod pritiskom

Da bi se razumeo pravi domet rezultata kompanije La Linea Verde neophodno je pogledati kontekst u kome oni nastaju. Sektor prerade i konzervisanja voća i povrća u Srbiji broji više od 1.600 registrovanih subjekata, ali stvarnu tržišnu težinu nosi tek nekoliko desetina kompanija. Ukupni prihodi vodećih igrača u sektoru iznosili su u 2022. oko 152,5 milijardi dinara, da bi u 2023. pali na 136,6 milijardi i u 2024. gotovo stagnirali na 137,9 milijardi dinara – rast od jedva jednog procenta u godinu dana.

Na nivou profitabilnosti, zbirna dobit sektora u 2024. iznosi oko 3,14 milijardi dinara, što je skroman oporavak od 2,69 milijardi u 2023, ali i dalje daleko ispod 5,81 milijarde iz 2022. Ukratko: sektor se bori, marže su pod pritiskom, a rast tražnje ne prati inflaciju troškova.

U tom kontekstu, rast prihoda La Linea Verde od čak 25 odsto u 2024. godini – kada je sektor porastao za svega jedan procenat – svakako je strateški proboj. Kompanija je u industrijskom okruženju stagnacije uspela da značajno poveća tržišno učešće, što govori o kombinaciji povećanja kapaciteta, proširenja baze kupaca i boljeg upravljanja distribucijom.

Posmatrano isključivo po visini prihoda, La Linea Verde zauzima 17. mesto od više od 1.600 kompanija u sektoru – što je solidna, ali ne i dominantna pozicija. Tri najveća igrača po prihodima su D.O.O. Stanić Arilje sa 7,1 milijardu dinara, Polimark d.o.o. Beograd sa 6,3 milijarde i Crop S & Partners sa 4,75 milijardi, kompanije čiji su prihodi do 4,3 puta veći od La Linea Verde.

Slika se, međutim, menja kada se pogleda profitabilnost. Po ostvarenom neto dobitku La Linea Verde zauzima 20. mesto u sektoru sa 61,5 miliona dinara i tu se javlja jedan zanimljiv i važan uvid: kompanija sa 1,64 milijardu dinara prihoda (17. po veličini) ima profitabilnost koja je rangira na 20. mestu, dok mnoge veće kompanije ostvaruju manji apsolutni dobitak.

Neto profitna marža La Linea Verde od 3,8 odsto nešto je ispod prosečne marže profitabilnih kompanija u sektoru, koja iznosi oko 6,1 odsto. Ovo ukazuje na prostor za poboljšanje efikasnosti, ali u kontekstu aktivnog rasta i još uvek prisutnih troškova finansiranja nasleđenog duga ovaj razmak je razumljiv i upravljiv.

Kompanije poput Geneze iz Kanjiže ili Aretola iz Novog Sada, koje imaju više marže, uglavnom su duže na tržištu i imaju čistije bilanse bez tereta konvertibilnog duga.

Jedna od najuočljivijih karakteristika sektora jeste da profitabilnost ne ide direktno uz veličinu prihoda. Na primer, D.O.O. Stanić Arilje ilustruje to: najveća kompanija po prihodima (7,1 milijarda dinara), ali sa dobiti od svega 77 miliona dinara, ostvaruje maržu od tek 1,1 odsto. La Linea Verde, uprkos manjem obimu, pokazuje kompaktniji poslovni model.

Kompanija u punoj snazi, sa jednom otvorenom temom

La Linea Verde d.o.o. Dobrinci reprezentuje upravo onu vrstu srpskog agrobiznisa koji je prošao kroz bolne, ali neophodne razvojne faze. Od starta bez prihoda, kroz masivna investiciona ulaganja, preko velikih računovodstvenih korekcija i operativnih gubitaka, kompanija je stigla do stabilnog, profitabilnog poslovanja sa rekordnim prihodima od 1,638 milijardi dinara i rastućom EBITDA od blizu 188 miliona dinara.

Ono što ostaje da se prati jeste dinamika razrešavanja nasleđenog duga od milijardu dinara konvertibilnih obaveza i dalji razvoj izvoznih kapaciteta – segmenta koji za preradu voća i povrća u regionu Vojvodine ima perspektivu za daleko ambiciozniji rast.