Javnost i dalje nema potpune podatke: Šta je sa katastrom rudarskog otpada?

Podaci koji su, prema projektu, trebali da budu javno dostupni na sajtu katastarrudarskogotpada.rs, prema rečima Evropske komisije dostupni su u papirnom obliku i uz zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.

Ministarstvo rudarstva i energetike kaže da je od 2023. godine izdato sedam dozvola za upravljanje rudarskim otpadom i negira neke od navoda EK, piše N1.

Na sajtu katastra rudraskog otpada na adresi katastarrudarskogotpada.rs već nedeljama se ne nalazi nijedna informacija zbog kojih je napravljen. Umesto podataka o rudarskom otpadu na planiranih 250 lokacija, na jedinoj stranici se nalaze informacije o tome čemu je ovaj sajt (bio) namenjen.

Kako je ranije zvanično navedeno, katastar rudarskog otpada je projekat čiji cilj je dalji razvoj i unapređenje sistema upravljanja rudarskim otpadom u Republici Srbiji kroz izradu inventara – katastra rudarskog otpada. Predviđeno je da katastar bude izrađen u obliku internet aplikacije i knjige i da sadrži procenu rizika, karakterizaciju i klasifikaciju rudarskog otpada.

Za sajt i katastar kao sistem, odnosno za ceo projekat, izdvojeno je 2,1 milion evra, od čega je a 90 odsto izdvojila Evropska unija (EU) a ostalo Vlada Srbije, od početka rada 2020. godine ne daje očekivane informacije, u obimu kojim je planirano.

U Ministarstvu rudarstva i energetike (MRE) tada su rekli da je Srbija „dobila jasnu sliku u pogledu rudarskog otpada“, „što čini osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka u pogledu rešavanja pitanja rudarskog otpada“.

Umesto detaljnih podataka o 250 lokacija, na sajtu je dok je bio u funkciji, bili su podaci sa 41 lokacije. U međuvremenu je smanjivan broj informacija. Prema istraživanju Balkanske istraživačke mreže (BIRN) iz 2024. nestali su podaci o tome da li je na konkretnoj lokaciji reč o opasnom ili neopasnom otpadu, količini opasnog otpada kao i da li je deponija rekultivisana.

Tim povodom su iz Evropske komisije (EK) za N1 odgovorili da na osnovu informacija koje su trenutno dostupne Komisiji, katastar rudarskog otpada ostaje javno dostupan putem namenskog veb portala, što je kako su naveli „jedan od ključnih rezultata projekta“. Praktično, u pitanju je stranica u okviru Ministarstava rudarstva i energetike sa malim brojem relevantnih informacija.

Kako su naveli iz EK, umesto onlajn, informacije mogu biti dostupne na papiru i uz zahtev.

U Komisiji navode da je, prema njima, projekat proizveo „sveobuhvatni katastar u papirnoj formi koji sadrži detaljne tehničke informacije, a da je ova dokumentacija “javni dokument i dostupna je u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Republike Srbije”.

Umesto detaljnih informacija, posete lokacijama

Govoreći o tome da je pokrivena samo 41 od 250 lokacija, u Komisiji navode da “projekat podržao terenske posete 250 neaktivnih i napuštenih lokacija rudarskog otpada”.

“Rezultati ovih poseta dokumentovani su u papirnoj verziji katastra. Onlajn portal pokriva 41 prioritetnu lokaciju uključenu u Plan uzorkovanja i istraživačkih radova, koja su identifikovana za dalja istraživanja. Ova 41 lokacija čini približno 80 odsto ukupne zapremine rudarskog otpada identifikovanog na 250 lokacija posećenih tokom projekta”, navode iz EK.

Državna revizorska institucija (DRI) ocenila je u „Izveštaju o opasnom otpadu“ iz aprila 2026. godine da da je MRE postupilo po ranijim preporukama DRI za unapređenje Katastra rudarskog otpada, ali da na internet platformi ovog katastra ne samo da nisu vidljiva unapređenja, nego da sajt/aplikacija uopšte ne funkcioniše.

Šta je sa listom od 1.767 lokacija?

Iz EK su istakli da je rezultat projekta lista od 1.767 lokacija rudarskog otpada identifikovanih za buduće razmatranje.

„Obim projekta bio je ograničen na napuštena mesta rudarskog otpada za koja ne postoji zakonski odgovoran operater. Aktivna postrojenja za rudarski otpad nisu obuhvaćena, jer upravljanje otpadom koji nastaje usled aktivnih rudarskih operacija spada u odgovornost odgovarajućih licenciranih rudarskih operatera u skladu sa važećim nacionalnim zakonodavstvom”, odgovaraju iz EK.

Ministarstvo rudarstva i energetike odgovorno za sajt

Prema navodima iz Komisije, srpsko Ministartsvo rudarstva i energetike je odgovorno za održavanje, ažuriranje i javnu dostupnost katastra nakon završetka projekta u februaru 2020. godine.

“To uključuje održavanje IT infrastrukture i softvera, procedure pravljenja rezervnih kopija podataka i prikupljanje, verifikaciju i integraciju novih informacija u bazu podataka”, dodaju.

Sudeći prema odgovoru, EK redovno prati sprovođenje, održivost i rezultate projekata koje finansira EU u skladu sa važećim ugovornim odredbama i finansijskim pravilima EU.

“Identifikovana pitanja održivosti se redovno razmatraju, kao i u okviru godišnjeg Odbora za praćenje IPA, i predmet su redovnog praćenja kako bi se osiguralo da se preduzmu odgovarajuće mere za njihovo rešavanje”, zaključuju iz EK.

MRE: Od 2023. izdato je sedam dozvola

Ministarstvo rudarstva i energetike navelo je da projektom „Katastar rudarskog otpada“ nisu date preporuke Evropske komisije koje se tiču upravljanja i ažuriranja Katastra i njegove veb aplikacije, jačanju inspekcijskih aktivnosti, procene dodatnih lokacija rudarskog otpada identifikovanih tokom projekta i sprovođenje mera ublažavanja i sanacije za 41 prioritetnu lokaciju.

Oni kažu da su od 2023. godine izdali sedam dozvola za upravljanje rudarskim otpadom. To, prema njima, pokazuje da se propisi primenjuju kroz konkretne upravne postupke, kontrolu dokumentacije i utvrđivanje obaveza operatera, a da je potrebno imati u vidu da je za sanaciju svake lokacije neophodno „obezbediti odgovarajuća sredstva iz budžeta, sprovesti potrebna istraživanja i izraditi odgovarajuću projektnu dokumentaciju“.