Kada javna ustanova prestaje da bude obveznik poreza na dobit?

Status pojedinih javnih ustanova našao se u fokusu tumačenja Ministarstva finansija nakon što su im ukinuti podračuni sopstvenih prihoda.

U objavljenom mišljenju je razjašnjeno kako se u takvim slučajevima posmatra njihov poresko-pravni položaj, kao i šta to praktično znači za obaveze prema državi.

Naime, važeći zakon propisuje da poreski obveznik može biti i pravno lice koje nije osnovano radi ostvarivanja dobiti, već radi drugih ciljeva utvrđenih opštim aktima, ali samo ako ostvaruje prihode na tržištu, kroz prodaju proizvoda ili pružanje usluga uz naknadu.

U tu kategoriju, poznatu kao nedobitne organizacije, spadaju brojne institucije: od ustanova čiji je osnivač država ili lokalna samouprava do sindikata, udruženja, fondacija i verskih zajednica.

Za ove organizacije važe posebna pravila kada je reč o poreskom bilansu. Propisima je detaljno uređeno kako se sastavlja i podnosi poreski bilans, uključujući i obrazac koji koriste korisnici budžetskih sredstava. Najvažniji dokument u tom procesu jeste Obrazac PBN, koji se popunjava na osnovu podataka iz bilansa prihoda i rashoda (Obrazac 2), u skladu sa pravilima budžetskog računovodstva.

Međutim, promena nastaje u trenutku kada se određenim korisnicima budžetskih sredstava ukinu podračuni sopstvenih prihoda. Ta mera uvedena je u okviru reforme budžetskog sistema i primene sistema SPIRI, sa ciljem centralizacije finansijskih tokova i jačanja kontrole javnih sredstava. Posledica toga je da ustanove više ne vode sopstvene prihode na posebnim računima, već se ta sredstva slivaju direktno u javne prihode.

U praksi to znači i administrativnu promenu: institucije kojima su ukinuti ovi podračuni više nemaju obavezu da sastavljaju Obrazac 2 – bilans prihoda i rashoda. Time se menja i osnov za sastavljanje poreskog bilansa, jer ključni podaci više ne postoje u ranijem obliku.

Najvažniji zaključak Ministarstva finansija odnosi se upravo na poreski status takvih ustanova.

Konkretno, u slučaju kazneno-popravnih zavoda kojima su ukinuti podračuni sopstvenih prihoda – prihod koji su ranije ostvarivali više se ne smatra njihovim sopstvenim prihodom, već javnim prihodom države.

Zbog toga se ove ustanove, kada je reč o tim sredstvima, više ne smatraju obveznicima poreza na dobit pravnih lica. Drugim rečima, iako formalno mogu imati status nedobitne organizacije, činjenica da prihodi više ne pripadaju njima, već direktno budžetu, eliminiše osnov za oporezivanje.

Deo javnog sektora koji je ranije imao obaveze u vezi sa porezom na dobit po osnovu sopstvenih prihoda, sada izlazi iz tog režima, ali ne zato što je promenio delatnost, već zato što je promenjen način evidentiranja i raspodele prihoda