Novi iznosi kamatnih stopa za transakcije sa povezanim licima u 2026. godini

Ministarstvo finansija Republike Srbije donelo je Pravilnik o kamatnim stopama za 2026. godinu, koji definiše stope u skladu sa principom „van dohvata ruke“.

Ova pravila posebno su važna za obračun poreza na dobit, ali i za porez po odbitku kada se kamate isplaćuju nerezidentnim pravnim licima. Ukoliko se utvrdi da su uslovi finansiranja između povezanih lica odstupili od tržišnih, poreski obveznik nema mnogo prostora za manevrisanje – pozitivna razlika između prihoda i rashoda mora se uključiti u poresku osnovicu.

U Pravilniku se nalaze iznosi kamatnih stopa koji se smatraju prihvatljivim u 2026. godini.

Kod banaka i davalaca finansijskog lizinga, kratkoročni krediti u dinarima opterećeni su stopom od 4,40 odsto, dok dugoročni dinarski krediti nose znatno nižu stopu od 0,33 odsto. Krediti u evrima i dinarski krediti indeksirani u evrima tretiraju se stopom od 4,87 odsto, dok je za dolarske kredite predviđeno 4,98 procenata. Krediti vezani za švajcarski franak nose kamatu od 3,05 odsto, za švedsku krunu 4,12 procenata, za britansku funtu 1,50 odsto, dok je za rusku rublju predviđena najviša stopa od 10,73 odsto.

Za ostala privredna društva iznosi su drugačiji  i u pojedinim segmentima skuplji. Kratkoročni krediti u dinarima oporezuju se po stopi od 7,13 odsto, dok dugoročni dostižu 7,21 odsto. Kada je reč o evrima, kratkoročni krediti nose kamatu od 4,75 procenata, a dugoročni 5,42 procenta. Dugoročni krediti u švajcarskim francima imaju stopu od 7,10 odsto, dok su dolarski dugoročni krediti definisani na 4,43 odsto. Sve ove stope primenjuju se i na zajmove.

Primena ovih pravila znači da kompanije moraju da vode evidenciju o transfernim cenama.

Poreski savetnik Jovan Pavlović kaže da se korekcije ne utvrđuju zbirno, već se najpre računa odstupanje za svaku pojedinačnu transakciju.

„Tek nakon toga dolazi do sabiranja iznosa, čime se dobija ukupna korekcija transfernih cena. Ipak, poreski obveznici imaju mogućnost da međusobno prebijaju pozitivne i negativne efekte tih korekcija, i to kako na strani prihoda, tako i na strani rashoda, što u određenim slučajevima može ublažiti krajnji efekat“, objašnjava Pavlović.

Propisi ostavljaju i određeni prostor za fleksibilnost, što prema rečima našeg sagovornika znači da kompanije mogu same da odrede kamatne stope, ali samo ukoliko su u stanju da dokažu da su one u skladu sa tržišnim principima.

„U tom slučaju ne moraju se striktno držati propisanih procenata, već mogu primeniti opšta pravila utvrđivanja cena po principu „van dohvata ruke“, što podrazumeva dodatnu dokumentaciju i analizu uporedivih uslova na tržištu“, navodi Pavlović.

Posebno je značajno pitanje ko se uopšte smatra povezanim licem, jer od toga zavisi primena svih ovih pravila.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica prepoznaje situacije u kojima postoji najmanje 25 odsto udela, akcija ili glasova u organima upravljanja kao osnov za direktnu kontrolu.

„Povezanost se prepoznaje i kada ista lica učestvuju u upravljanju ili kapitalu više društava, ali i u slučajevima rodbinskih veza gde članovi porodice imaju najmanje 25 procenata udela ili glasova. Dodatno, u ovu kategoriju ulaze i pravna lica registrovana u jurisdikcijama sa povlašćenim poreskim sistemima, što ih automatski svrstava u rizičnu grupu sa aspekta poreske kontrole“, zaključuje poreski savetnik Jovan Pavlović.