Kako će novi propisi i lakše zapošljavanje u Nemačkoj uticati na srpsko tržište rada?

Nemačka priprema novi zakon koji će ljudima sa Zapadnog Balkana olakšati dolazak i rad u toj zemlji. Planirano je da se udvostruči kvota za useljavanje nekvalifikovanih radnika iz našeg regiona, kojih bi trebalo da bude do 50.000 godišnje. Takođe, najveća evropska privreda planira da do 2035. godine „uveze“ osam miliona radnika, dok bi samo nemačka železnica u ovoj godini da angažuje 25.000 radnika.

Ranije je bilo neophodno da poslodavac kome je potrebna radna snaga dobije potvrdu da nema na raspolaganju određenih kadrova u Nemačkoj, pa da na osnovu toga dovede strane radnike. Prema novom zakonu, radnici će samo na osnovu potrebnih dokumenata i potvrda o radnom iskustvu moći da uđu na nemačko tržište rada.

Prema rečima profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu i dugogodišnjeg predsednika sindikata „Nezavisnost“ Zorana Stojiljkovića, to nije nova stvar i ta vrsta politike godinama traje, posebno u Nemačkoj, povodom prijema jednog broja radnika, To je nešto što je nemačka privreda dugo radila, kad je reč o odgovarajućim profilima i broju ljudi.

„U toj zatvorenoj evropskoj tvrđavi postoji pad određenog dela stanovništva, te se pojavljuje potreba da se snabde radnom snagom koja joj je neophodna, i onda to rešava jednim delom kretanjem radne snage u granicama EU sa novoprimljenim zemljama. Okreće se i ka zemljama koje su okolne EU, imajući u vidu da zbog jačanja populističke desnice najmanji otpor izazivaju oni koji su kulturno-religijski slični“, objašnjava naš sagovornik.

Zbog toga, kako kaže, ljudi sa Balkana imaju prednost.

„Tu je određena sličnost sa Nemačkom u kulturnom i religijskom smislu učinila da se ovaj deo Zapadnog Balkana intenzivno demografski prazni, pri čemu je taj proces još izraženiji na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, i drugim regionima, nego što je to slučaj sa Srbijom. Taj proces deluje i unutar EU, pa je veliko i kretanje radne snage iz Hrvatske prema drugim zemljama EU. Mi polako nestajemo“, upozorava Stojiljković u razgovoru za Biznis.rs.

Neophodnost stvaranja boljih uslova rada

Rumuni su zaustavili odliv lekara tako što su im u jednom trenutku utrostručili plate i delimično rešili taj problem. To ističe naš sagovornik dodajući da kod nas moraju da se stvore bolji uslovi za zanimanja koja su najtraženija u zapadnoj Evropi, a posebno u Nemačkoj, kako bi se zaustavio odliv ljudi ili kako bi makar čitava migracija postala cirkularna.

„Mi smo još i u najmanjem problemu u tom smislu u odnosu na naše susede – Crnu Goru, BiH, Albaniju… Kod nas još i ima cirkularnog kretanja i kod nas se sa tim brojkama ljudi koji se trajno odsele malo preteruje. Ipak, to je ozbiljan problem koji se rešava stvaranjem uslova da se ovde bavljenje nekim poslovima isplati, a da onda možete i da stižete do nekih pozicija koje vam nisu skroz zatvorene političkim putem“, ističe Zoran Stojiljković.

U Nemačkoj se, naglasio je, otvaraju mogućnosti za poslove kojima niko neće da se bavi. Smatra da su prilike slične kao što kod nas postoje poslovi koje rade ljudi iz drugih regija sa Balkana i šire.

„To je jedan deo poslova koji je po svojim standardima i zaradama ispod onoga što su očekivanja domicilne radne snage, a sa druge strane traže ono što je dosta jeftino u odnosu na cenu kod njih. Stomatolozi, patronažne sestre, vozači kamiona – to se tamo traži i za naš standard je dobro plaćeno“, ističe naš sagovornik.

Podsetio je da ni u Srbiji ne može lako da se nađe kvalitetan zanatski radnik, kao i da u sezoni odlični kuvari, konobari i slični kadrovi mnogo koštaju.

„Dakle, oni tačno traže one profile ljudi koji su im potrebni, njima olakšavaju pristup, dobro ih plaćaju i ne možemo sada da budemo ljuti na Nemce kada je to normalno kretanje radne snage, čak i one koja je u okviru EU. Kako pokazuju istraživanja, naši ljudi bi ostajali u Srbiji kada bi im neko ovde platio 1.500 evra“, otkriva profesor Stojiljković.

Cirkularno kretanje radne snage kao rešenje

Pored navedenog dupliranja kvote za dolazak nekvalifikovanih radnika, nemački zakonodavci planiraju još jednu novinu – kartu šansi. To je mogućnost da se ljudi dosele u Nemačku i direktno odatle traže posao, tokom čega imaju pravo da rade pola radnog vremena van struke.

Karta šansi bi trebalo da se dodeljuje svakome ko prikupi šest bodova. Četiri boda nosi određena stručna kvalifikacija, tri boda dobro poznavanje nemačkog jezika ili tri godine radnog iskustva, dok dva boda dobijaju mlađi od 35 godina, a jedan bod ukoliko je ranije legalno barem šest meseci osoba boravila u Nemačkoj.

„Naši ljudi to već rade putujući po Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji. Odu, zarade neki novac, pa se vrate. Nemci će otvoriti i ovo, što praktično znači da ste na nekoj vrsti socijalnog i radnog testa. Ukoliko imate neke veštine vi ćete kroz neko vreme otvoriti šansu da vas i zadrže. Nemci rade ono što njima odgovara i to rade relativno korektno, a na osnovu toga što njima treba radna snaga različitih profila, i kvalifikovana i nekvalifikovana, omogućuju strancima da nešto zarade i cirkularno“, obrazložio je Zoran Stojiljković.

Uprkos svim tim novinama, on kaže da u Srbiji još uvek ima cirkularnog kretanja (da se neki vraćaju u jednom trenutku), a da je veći problem kod drugih zemalja, posebno onih koje su već u EU. Ključno je, navodi, kakvu će razvojnu strategiju države voditi kako bi zaustavile odliv radnika.

Zoran Stojiljković ocenjuje da zakon koji je planiran u Nemačkoj i slične mere ne moraju da imaju loše efekte ukoliko ne postoji veliki višak na tržištu radne snage, što sada u Srbiji nemamo.

„Ova vlast u poslednjih 12 godina jeste ostvarila neke polurezultate. Ostvarila je zaposlenost, ali lošu, nekvalitetnu. Međutim, smanjila je nezaposlenost, a kada imate kakav-takav posao ovde nema rezervne armije rada. Sposobniji su odlazili, pa domaći preduzetnici ne mogu da dobiju kvalifikovanu radnu snagu, tako da stalno nekoga primaju, edukuju i opet ostaju bez radnika. Dakle, u ovakvim uslovima poslodavci dolaze u situaciju da moraju više da plate„, zaključio je naš sagovornik.