Kako će se novi evropski propisi odraziti na rad online platformi?

Evropska unija usvojila je Uredbu o digitalnim tržištima (Digital Markets Act) i Uredbu o digitalnim uslugama (Digital Services Act) čime je izmenjeno pravno okruženje u kome posluju online platforme, s ciljem jačanja prava korisnika i uvećanja transparentnosti u radu platformi.

Pored dve pomenute uredbe, koje su bile u izradi pune dve godine, u postupku usvajanja su i novi evropski propisi o veštačkoj inteligenciji, kao i o zaštiti podataka o ličnosti.

Šta će ove glasovite nove uredbe i propisi bitno izmeniti u radu online platformi, i kako će uticati na bezbednost, pa i ponašanje njihovih korisnika, biće teme treće konferencije „Internet dijalog“, koju će u utorak 13. juna 2023. s početkom u 10 časova u prostoru „Bezistan“ organizovati Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Učešće posetilaca je besplatno, ali je zbog ograničenog broja mesta u sali obavezna registracija. Program konferencije moguće je pratiti i online, a prenos će biti realizovan na Youtube kanalu RNIDS-a.

Na konferenciji će biti okupljeni stručnjaci iz Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Nemačke, Australije, Italije, Holandije, Kipra, Slovenije, Mađarske i Srbije, a tim povodom razgovarali smo sa pravnikom dr Dušanom V. Popovićem, redovnim profesorom beogradskog Pravnog fakulteta.

Na pitanje u kojoj meri će se nova regulativa EU razlikovati od postojeće američke u ključnim tačkama vezanim za zaštitu privatnih podataka i njihovo korišćenje od strane velikih tehnoloških kompanija, profesor Popović kaže da je fokus novih propisa na podacima koje prikupljaju pametni uređaji.

“Naime, prema sadašnjem pravnom okviru nije najjasnije ko može raspolagati podacima koje prikupe pametni kućni uređaji. Ako to pitanje bude uređeno ugovorom, rešenje je najčešće nepovoljno za korisnika, jer se ugovara da svim prikupljenim podacima može raspolagati proizvođač uređaja. Ovom Uredbom će se omogućiti fizičkim, ali i pravnim licima da imaju više kontrole nad podacima prikupljenim na ovaj način, na primer da ih prenesu na drugi uređaj ili da umnože svoje podatke”, napominje Popović.

Naša zemlja nije uskladila svoje propise sa Uredbom EU o digitalnim tržištima i Uredbom EU o digitalnim uslugama, budući da su ti propisi Evropske unije nedavno usvojeni. Profesor Popović konstatuje da “Srbija obično kaska nekoliko godina za EU u ovoj oblasti”.

S obzirom da je poslednjih dana jedna od glavnih tema u svetu, pa i kod nas, veštačka inteligencija (AI), veliko interesovanje vlada i za ograničenjima koje će doneti nova regulativa u ovoj oblasti. Međutim, domaći pravnik primećuje da je Uredba EU o veštačkoj inteligenciji (AI) još uvek u postupku usvajanja, tako da je nezahvalno davati konačnu ocenu teksta koji je još uvek podložan izmenama.

“Namera zakonodavca je da zabrani neetično korišćenje veštačke inteligencije. Oblici korišćenja veštačke inteligencije će biti podeljeni u nekoliko kategorija, prema stepenu rizika, i u skladu sa tim regulisani. Na primer, predlaže se zabrana korišćenja AI za biometrijsku kategorizaciju građana prema karakteristikama kao što su rasa, pol, nacionalnost, politička pripadnost, verska opredeljenost i sl. Kreatori veštačke inteligencije će imati obavezu procene rizika njenog korišćenja, kao i dužnost da prilikom njenog razvoja zaštite vrednosti EU kao što su ljudska prava, zdravlje i bezbednost građana, životna sredina i drugo”, objašnjava Popović.

Kako pojašnjava naš sagovornik, mehanizam uklanjanja online sadržaja kojim se čini povreda autorskog prava nije uređen Uredbom o digitalnim uslugama, već ranije usvojenim propisima kao što je na primer Direktiva EU o autorskom pravu na jedinstvenom digitalnom tržištu, ali zato je Uredbom o digitalnim uslugama uređen postupak uklanjanja ostalog sadržaja koji je nezakonit ili suprotan uslovima korišćenja platforme (recimo, zloupotreba dece).

“Oba mehanizma podrazumevaju mogućnost prijave navodno nezakonitog sadržaja, obavezu promptnog reagovanja online platforme, donošenje obrazložene odluke o (ne)uklanjanju sadržaja, kao i mogućnost osporavanja donete odluke u sudskom i vansudskom postupku. Uobičajeno je da odluku u prvoj instanci donosi sam algoritam, oslanjajući se na određene kriterijume prepoznavanja, ali je sada propisano da u donošenje konačne odluke mora biti uključen čovek. Postojeći mehanizmi nisu, dakle, drastično promenjeni, pre bi se moglo reći da su unapređeni”, zaključuje Popović.

Ipak, ovakav način postupanja može doneti novu vrstu problema, pa prof. dr Dušan V. Popović skreće pažnju na to da, budući da online platforme moraju brzo da reaguju na zahtev za uklanjanjem sadržaja i pre nego što se u internom postupku ustanovi da li je on zaista nezakonit ili protivan uslovima korišćenja, mnogi postavljaju pitanje mogućnosti zloupotrebe ovakvih mehanizama u svrhu, makar privremene, cenzure.