Kako srpski startapovi mogu lakše do kapitala?

Dva od tri startapa u Srbiji finansiraju se isključivo iz sopstvenih sredstava i grantova, što znači da van njihovog domašaja i dalje ostaju pametni kapital i novac koji bi mogli da prikupe na tržištu.

Podaci Startap skenera za 2026. godinu pokazuju da je grantove i bespovratna sredstva koristilo 59,2 odsto startapova, a 61,9 procenata oslanjalo se isključivo na sopstvena sredstva i/ili grantove, bez uključivanja pametnog kapitala.

Podatak da od startapova koji još ne ostvaruju mesečne prihode tri četvrtine planira da se i u ovoj godini finansira primarno iz bespovratnih sredstava pokazuje koliko je ovo dominantan novčani izvor za mlade firme.

Istraživanje je, međutim, ukazalo da startapovi koji kombinuju grantove sa investitorskim kapitalom i privlačenjem novca na tržištu pokazuju značajno bolji komercijalni učinak jer osim novca stiču mrežu kontakata, znanje i mentorstvo.

Iskustvo u radu sa startapovima pokazuje da naročito problematičan period u smislu finansiranja počinje kada firma treba da izađe iz rane faze i uđe u ozbiljan rast, kaže za Biznis.rs izvršni direktor ICT Huba Kosta Andrić.

„Tada se sudaramo sa ograničenjima finansijske infrastrukture i tržišta. Kapital postoji, ali nije dobro raspoređen. Banke rade po pravilima niskog rizika i traže kolateral, što startapi po definiciji nemaju. Sa druge strane, venture kapital je i dalje plitak, sa malo domaćih fondova i malim brojem investitora koji mogu da prate firmu kroz više rundi“, objašnjava Andrić.

On navodi da je prošla godina upravo pokazala koliko je važno za startapove da ne zavise samo od grantova.

„Godina za nama nije bila loša u smislu kvaliteta timova, ali je bila nemilosrdna prema onima koji nisu imali jasnu tržišnu logiku. Bilo je manje rundi, više selekcije i manje tolerancije na greške. Startapovi koji su imali proizvod, kupce i internacionalnu ambiciju uspeli su da dođu do kapitala. Oni koji su ostali lokalno orijentisani ili zavisni od grantova osetili su pad„, kaže Andrić.

Ovogodišnje izdanje Startup skenera pokazalo je da finansijski apetiti osnivača rastu jer je jaz u pogledu ambicija za finansiranje i stvarnih mogućnosti vidljiviji nego ranije. Prikupljanje eksternog kapitala u 2026. godini planira 72,1 odsto startapova, a svaki četvrti cilja na runde iznad milion evra.

„U kontekstu u kojem 42,2 odsto startapova nema stalan mesečni prihod, 70 odsto nema procenu vrednosti iz prethodne runde, a samo mali broj kompanija je pokazao putanju prihoda koju zahtevaju investitori koji ulažu u startape u fazi rasta, izazov koji postoji između izrečenih namera i spremnosti za investicije je veliki“, ocenjeno je u izveštaju.

Digitalna imovina i srpsko zakonodavstvo

Stručnjaci navode da digitalna imovina otvara prostor za nove modele finansiranja startapova, ali da bi taj potencijal bio iskorišćen potrebna su jasnija regulatorna pravila. Izmene zakona mogle bi da omoguće startapovima u Srbiji lakši pristup kapitalu, a privredi i građanima predvidljivije uslove za ulaganje u inovativne kompanije.

U tom pravcu idu i preporuke NALED-a koje se odnose na pitanja digitalne imovine, unapređenja poreskog tretmana i dokumentovanja priznatih troškova, jasnija pravila za digitalne tokene, decentralizovane finansije i nove modele finansiranja.

Jedna od ključnih preporuka odnosi se na unapređenje poreskog tretmana digitalne imovine tako što se zamena jedne za drugu ne bi oporezivala, već bi se porez plaćao prilikom zamene za novac, poput dinara ili deviza. Na taj način bi se poreska obaveza vezala za trenutak kada korisnik zaista ostvari dobitak u novcu.

Miloš Praštalo, osnivač i izvršni direktor preduzeća MNP Advisory & Accounting, pojašnjava da se poreski tretman digitalne imovine može unaprediti i kroz skraćivanje roka za ostvarivanje poreskog izuzeća kod kapitalnog dobitka nastalog njenim otuđenjem.

Umesto sadašnjeg perioda od deset godina, predlaže se da se rok svede na najviše dve godine, po ugledu na zakonsko rešenje u Hrvatskoj i nekim drugim zemljama EU. Digitalna imovina po svojoj prirodi ne treba da bude izjednačena sa nekretninama ili akcijama, za koje je predviđeno izuzeće od oporezivanja prenosa nakon deset godina.

„Cilj preporuka je da se pojednostave procedure, smanji pravna nesigurnost i poreski sistem prilagodi novim oblicima ulaganja i poslovanja, kako bi se ubrzao protok kapitala. Time bi bila unapređena globalna konkurentnost srpskog startap ekosistema i smanjili podsticaji da kompanije, nakon što dostignu određeni nivo razvoja, poslovanje izmeste iz Srbije“, navodi Praštalo.

Preporuka je i da se propiše oslobađanje od poreza na kapitalnu dobit kada se sredstva ostvarena otuđenjem digitalne imovine ulože u osnovni kapital domaćeg privrednog društva ili investicionog fonda, kao i da se omogući da se deo nagrada i bonusa zaposlenima prenose u digitalnoj imovini.

„Ovakav način prenosa digitalne imovine bio bi moguć samo uz prethodnu saglasnost zaposlenog, pri čemu se u digitalnoj imovini ne bi se isplaćivala celokupna mesečna zarada, već samo deo zarade ili bonus“, objašnjava Praštalo.

Poslovanje sa digitalnom imovinom dodatno bi bilo olakšano omogućavanjem elektronskog podnošenja obrasca PPDG-3R za ostvarene prihode od digitalne imovine putem portala ePorezi. Time bi se pojednostavilo podnošenje poreske prijave za fizička lica, smanjile nedoumice u praksi i obezbedio jasniji uvid u promet digitalne imovine.

Radi ujednačavanja postupanja poreskih organa, preporučuje se i priprema posebnog uputstva, kao i sprovođenje ciljanih obuka za poreske inspektore. 

U narednom periodu biće važno da se rad na unapređenju Zakona o digitalnoj imovini poveže sa izmenama poreskih i drugih propisa, kako bi digitalna imovina mogla da postane jedan od uređenih izvora finansiranja inovativnih preduzeća.

Prema istraživanju Evropske centralne banke o platnim navikama potrošača u evrozoni, udeo građana koji poseduju digitalnu imovinu porastao je sa četiri odsto u 2022. na devet procenata u 2024. godini, što pokazuje da digitalna imovina sve više postaje deo finansijskog ponašanja građana i investitora. 

„Ukoliko država prepozna potencijal ove oblasti i obezbedi odgovarajuće poreske podsticaje i fleksibilniji regulatorni okvir, Srbija može da zadobije vodeću ulogu u regionu i postane centar za razvoj inovativnih proizvoda i kompanija“, zaključuje Praštalo.